Rampa za štednju: Zemlje EU ne žele da budu pajaci Sjedinjenih Država

Ovako sagovornici Sputnjika, konsultant Branko Pavlović i predsednik Skupštine Udruženja za gas, Vojislav Vuletić komentarišu vest da skoro polovina država EU ne prihvata plan Evropske komisije o štednji gasa od 1. avgusta do kraja marta sledeće godine za 15 odsto.

Da im šef Evropske komisije Ursula fon der Lajen i njene kolege iz Brisela diktiraju visinu temperature u stanovima tokom predstojeće zime ne žele, između ostalih, Danska, Francuska, Irska, Italija, Malta, Grčka, Holandija, Poljska, Mađarska i Portugalija.

Branko Pavlović objašnjava da se zemlje, odnosno veliki energetski sistemi EU susreću sa nekoliko problema istovremeno. Jednim delom to je rezultat sankcija protiv Rusije, koje su, kaže, uglavnom sankcije protiv članica EU, jer su njima stvorili veliki manjak energenata na tržištu, a to znači da će u kriznom periodu biti strašan pritisak na struju.

„Francuski energetski sistem je u problemu jednim delom zbog prodaje njihovog glavnog proizvođača struje „Alstoma“, pod prisilnim okolnostima, američkom „Dženeral elektriku“ u Americi, pa sada idu u stoprocentno podržavljenje svog glavnog energetskog distributera. Zapravo su u drugom problemu, plaše se da bi na otvorenom tržištu struje Nemačka mogla da se pojavi sa neograničenim svotama novca i da pokupuje sve viškove, tako da zapravo restrikcije budu mnogo gore“, kaže Pavlović.

On dodaje da kada bude strašan pritisak na struju, onda će se videti da u stvari struje nema dovoljno, a tada Evropa ulazi u dodatne probleme. Zato je plan štednje krajnje nerealan.

„Briselska administracija sedi u svojim udobnim kabinetima, uživa u svojim enormnim platama i kažu, evo, napravili smo haos u oblasti energetike EU, a da li može to da se ublaži ako se nešto smanji 15%? To je kao da sam ja rekao da bih mogao lepo da živim kad bi mi neko dao dodatnih 10 hiljada evra, ali odakle, šta to znači, od koga se to uzima - to me baš briga. Tako je i sa ovim planom, ne znaju kako, ni na koji način da smanjuju potrošnju“.

Pavlović dodaje da se južne zemlje bune, jer uopšte nemaju probleme u energetskom snabdevanju, nikad sebe nisu ni dovele do tih pozicija. Poljska koja je, takođe protiv štednje, je, kaže, sebe unakazila odlukom da neće koristiti ruski gas.

„Mislili su da će Nemačka moći neprekidno ispod žita da im vraća ruski gas, a sad se pokazuje da je to nedovoljno i nemoguće, jer će Nemačka početi sve da uzima za sebe. Sve se to u još jednoj ravni komplikuje politički nestabilnostima u različitim državama, Poljska je politički vrlo nestabilna, Francuska takođe, Italija je politički vrlo nestabilna, sad im samo još treba da Brisel propisuje kako su oni niko i ništa i kako će im neko sa strane odrediti na koji način treba da prebrode zimu. Ovo je jako komplikovana situacija u kojoj se zapravo Brisel pojavljuje kao slon u staklarskoj radnji“, ističe Pavlović.

Vojislav Vuletić ocenjuje da je plan štednje ne samo nerealan, već i sulud, jer oni koji ga donose ne shvataju da je leto, toplane ne rade, ali višak gasa se ne ubacuje u podzemna skladišta, već se ona prazne zbog nedostatka gasa. Zato, kaže ne čudi što neke zemlje počinju da razmišljaju o sopstvenim interesima.

„Na vlasti u Evropi imate ljude koji ne odlučuju svojom glavom, već naredbom iz Vašingtona i došli su u takvu situaciju da će da upropaste svoju državu, ali i Evropsku uniju. Moraće jednostavno da shvate, energija, hrana i voda su nešto najvažnije na planeti, Evropska unije se odriče jednog, a možda i drugog, mislim na hranu. Dolaze u veoma glupu situaciju da ostanu i bez jednog i bez drugog, zato što vode tuđu politiku“, kaže Vuletić.

Trenutna prosečna popunjenost skladišta gasa zemalja EU manja je od 65 odsto, a cilj Brisela je 80. Forbs navodi da najmanje zalihe prirodnog gasa imaju Bugarska, 41,4 odsto, Hrvatska 43,73, Letonija 48,78 i Mađarska sa 46,83 procenata.

Iako Severni tok 1 ponovo radi, pored plana štednje koji je predstavljen, Nemci uveliko promovišu štednju, traže od građana da smanje potrošnju, i vrlo je verovatno da će naredne zime u stanovima i radnim prostorima imati nižu temperaturu, ali pitanje je da li je nemačka disciplina moguća u Španiji.

Ministarka energetike Tereza Ribera kaže da vlada u Madridu neće narediti potrošačima da ograniče potrošnju gasa, niti zakonom uvoditi obavezu podešavanja temperature kućnih termostata, dok Portugalci primećuju da bi prinudno smanjenje potrošnje gasa zbog niske proizvodnje električne energije moglo bi da dovede do nestanka struje na celom Pirinejskom poluostrvu.

Vuletić kaže da je cela situacija tragična, ali i komična, jer je Severni tok 2, sa kapacitetom od 55 milijardi kubnih metara faktički završen, Evropa bi mogla da se greje bez problema, kada bi bila samostalna.

Međutim, Evropska unija traži dodatne isporuke gasa od Nigerije pripremajući se za moguće smanjenje snabdevanja ruskim. Zvaničnici tvrde da EU uvozi 14 odsto svojih ukupnih potreba LNG iz Nigerije i da postoji potencijal da se ova količina više nego udvostruči, kad se posle avgusta ponovo otvori gasovod „Trans Niger“, jer ta zemlja trenutno radi na poboljšanju bezbednost u delti reke Niger.

Vučetić tvrdi da Nigerija nema dovoljan kapacitet, kaže da su to prazne priče, jer se gas iz te zemlje doprema kao tečni, u količinama koje su zanemarljivo male, kao i one koje će stizati iz SAD.

„Amerikanci su ponudili 15 milijardi kubika ove godine da daju Evropi, to je 3 odsto evropske potrošnje. Zamislite primite platu i bacite 3 odsto, živećete kao da i niste bacili tri odsto. Eto koliko je značajno to što će Amerikanci da daju. Takođe, Nigerija nema te kapacitete kojima bi mogla da pomogne Evropi“, kaže.

Oba naša sagovornika smatraju da se najbolje od svih postavila Mađarska čiji je ministar spoljnih poslova Peter Sijarto otputovao u Moskvu da kupi dodatne količine gasa. Molba će biti hitno razmotrena.

„Brisel i sve vodeće zemlje evropske unije, prvo naprave neracionalno, nenormalno stanje, a onda gledaju kako da ga reše. Ovo je kao kad ste u rupi, onda prvo prestanite da kopate, možda za početak da se manete praćenja američkih interesa i besmislenih ideoloških floskula zbog kojih sami sebi uništavate energetski potencijal. Mađarska je dva koraka ispred svih, a pre ili kasnije cela Evropska Unija će doći na tu poziciju, jer je čitav koncept neodrživ, nije u pitanju ova zima, za 30 godina, opet neće postati održiv“, kaže Pavlović.

Konačnu reč o planu Ursule fon der Lajen daće ministri energetike država članica EU na hitnom sastanku 26. jula. Da bi sprovođenje ovog predloga postalo obavezno potrebno je da dobije podršku najmanje 15 članica evrobloka.