Podkast

Stopama Svetog Save | Orbita kulture

U novom izdanju emisije „Orbita kulture“ istražujemo razloge kulturne samomržnje u Evropi, ali i puteve nastajanja jedne duhovne geografije.
Sputnik
Kako je nastao vodič za lutanje kroz istoriju najmoćnije ideje čovečanstva, kako kaže u podnaslovu svoje knjige „Idi za sobom“, šta je naučio hodajući po pustinji stopama starobiblijskih ličnosti, ali i stopama Svetoga Save, za Sputnjik otkriva novinar i putopisac Boris Subašić, čija je izložba fotografija sa ovog putovanja nedavno otvorena u biblioteci „Branko Miljković“.
Da li se kultura Zapadne Evrope, posle razdoblja od puna četiri veka vladavine svetom, u duhovnom ali i u političkom smislu, suviše raširila i istrošila? Zašto evropska ideja, ono što je vekovima činilo „kulturu“, sve više gubi na značaju i ne samo u ostatku sveta nego i u samoj Evropi – pitanja su koja analizira knjiga „Preziranje sopstvenog: o kulturološkoj samomržnji u Evropi“ nemačkog filozofa kulture, istoričara i germaniste Franka Lisona. O njegovoj studiji, čija je otvorenost i kritičnost utoliko neobičnija što dolazi iz pera čoveka iz zapadnoevropskog kulturnog miljea, a koju je nedavno, u prevodu Nikole Neškovića objavila izdavačka kuća „Informatika“, govore urednik knjige, sociolog Slobodan Reljić i Slavoljub Kačarević iz „Informatike“.
Šta je dokumentarni film „Vojničke ljubavi zauvek“ preporučilo za nagrade na festivalima u Londonu, Istanbulu, a pre nekoliko dana i u Napulju, da li se priča o ljubavi i porodici u različitim zemljama prepoznaje sa jednakim interesovanjem, za „Orbitu kulture“ objašnjavaju reditelj filma Željko Mirković i producent Goran Ikonić, direktor Vojnofilmskog centra „Zastava film“.
Da li će pozorišna premijera predstave „Banović Strahinja“ u Teatrijumu 27. jula aktuelizovati stari mit, priču o herojstvu ili plemenitosti, kako je Mihizova drama pročitana ovoga puta – za „Orbitu kulture“ objašnjavaju reditelj predstave Bojan Lazović i glumica Elizabeta Đorevska, koja igra majku Banović Strahinje.
Kako je kao đak sarajevske gimnazije Ivo Andrić doživeo Beograd u koji je gotovo ilegalno došao prvi put, šta je uticalo na to da uprkos jedva uočljivim lampama na pristaništu trajno ponese utisak o „blještavoj varoši“, zašto je reč o ljubavi na prvi pogled između budućeg nobelovca i grada koji je izabrati da bude njegov dom – pitanja su na koja odgovore nudi nova knjiga Žanete Đukić Perišić, dugogodišnje upravnice Andrićeve zadužbine.
Pratite Sputnjik i na letovanju

Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com

Komentar