Narod ruši sporazum vlasti sa Zapadom: Bugarska krade Makedoniji istoriju, a EU

Pratite Sputnjik i na letovanju

Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com

Ovako za Sputnjik raspoloženje Makedonaca u danu održavanja prve međuvladine komisije u Briselu komentarišu sagovornici Sputnjika. Dodatnu senku na „dobru vest kakvih nema mnogo na Balkanu“, kako je glasanje u Sobranju kao u uvod u novu fazu pristupnog procesa Skoplja ka EU, nazvao viski predstavnik EU Žozef Borelj, bacila je najava mogućeg referenduma na kojem bi narod mogao da se izjasni da li podržava ili ne poteze Vlade.

Inicijativu za prikupljanje 150.000 potpisa kao uslova za raspisivanje referenduma najavio je predsednik VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski .

Poverenje je izigrano

Direktor instituta za demokratiju iz Skoplja Marko Trošanovski kaže da potpisani Protokol nije izraz volje velike većine građana Makedonije. Ankete, napominje, pokazuju da više od 60 posto populacije ne podržava ustupke Bugarskoj, a kada je reč o Makedoncima taj procenat ide do 85 posto. Dakle, precizira, samo 15 odsto Makedonaca poklanja poverenje Vladi.

Protest ispred zgrade parlamenta u Skoplju

„Poverenje je izigrano. Mislim da se malo ljudi raduje tome što je Severna Makedonija započela prvu fazu pregovora. Čak i najveći zagovornici pristupanja EU, rezignirano gledaju na činjenicu da će svaki dalji korak zavisiti od volje Bugarske koja je spremna da kazni svako neusaglašavanje sa njenom verzijom istorije“.

Ne manje iritantna je i činjenica da je uslov za sledeću konferenciju, kojom će biti završena faza otvaranja pregovora o članstvu, izmena Ustava.

Narod protiv međunarodne zajednice

Pritisak da se organizuje referendum je, kaže, ogroman, posebno, jer prilikom glasanja za francuski predlog Vlada nije ispoštovala reč ni akademske zajednice ni makedonskog naroda.

„Budući da su sve velike sile stale iza potpisanog dokumenta moguće je očekivati opstrukcije. Iako je odnos snaga u ovoj bitki asimetričan - s jedne strane međunarodna zajednica, a s druge narod, izvesno je da će, ukoliko nastave sa pritiscima i opstrukcijama, rezultat biti nestabilnost regiona a ne integracije“.

Referendum kao rešenje?

Mogućnost da se referendumom diskredituje potpisani Protokol, direktor Instituta nacionalne istorije Makedonije Todor Čepreganov smatra nerealnim.

"Oni koji su na vlasti mogu namestiti rezultate. Imali smo referendum za promenu imena i videli kako je sve to završeno. Iako je referendum doživeo fijasko, vlast ga je proglasila uspešnim. Moj stav je da Protokol o dobrosusedskim odnosima potpisan sa Bugarskom, kao i Prespanski dogovor prosto treba poništiti, za šta je uslov da na čelu države bude neka druga garnitura ljudi. U istoriji su se dogovori potpisivali i poništavali“.

Protesti u Skoplju u vreme održavanja referenduma o preimenovanju Makedonije

Uđi u bazu fotografija

Bugarska naplaćuje izgubljene ratove

Bugarski predlozi umotani u francuski celofan sada se, kaže, predstavljaju kao stvar ne odnosa Makedonije i Bugarske već Makedonije i EU.

Oslobođenje Bugarske od nemačko-fašističkih osvajača, Drugi svetski rat

„To znači da sve ono što su Bugari hteli i što nisu uspeli da realizuju u poslednjih 100 godina - od Sanstefanskog mirovnog sporazuma pa na dalje - sada će realizovati preko EU. Sve izgubljene bitke i ratove - od Balkanskih preko Prvog i Drugog svetskog rata, Bugarska će, uz podršku EU, a na nenadoknadivu štetu Makedonaca, ovaj put dobiti“.

Prisustvujemo, kaže, pokušaju promene kolektivne memorije makedonskog naroda i nastojanja da se ospori činjenica da je Bugarska u poslednjih 10 vekova, u Makedoniji bila prisutna tek 120 godina.

"Na osnovu čega onda u 21. veku oni osporavaju naš identitet i jezik? Ima li većeg apsurda?“

Otimanje sećanja

Iako potpisani Protokol ne obavezuje Komisiju da u zadatim rokovima napravi istorijske preseke, činjenica je da će Severna Makedonija morati da se suoči sa velikim očekivanjima Bugarske.

Arhiv

„Tek će se otvoriti se pitanje Goce Delčeva, Ilindenskog vostania i Drugog svetskog rata. Svaki pokušaj da sačuvamo istorijsko sećanje mogao bi da se završi bugarskom rampom“.

Jedan presedan je uvod u nove

Ukoliko i izađe u susret svim bugarskim očekivanjima koja se tiču istorije, Severnu Makedoniju će sačekati Poglavlje 34 u kojem će biti definisano pitanje oficijelnog jezika.

Zastavica EU na brodiću koji krstari Senom

„Da bi se to poglavlje otvorilo neophodna je saglasnost Bugarske koja makedonski jezik tretira kao dijalekat bugarskog jezika. S obzirom na stav Akademije i javnog mnjenja ovo Poglavlje isprečiće se na putu Severne Makedonije ka EU kao nepremostiv problem“, objašnjava Trošanovski i razgovor zaključuje upozorenjem da ovakav presedan može biti uvod u niz presedana, pa ako EU podržava bugarske ultimatume Makedoniji, zašto ne bi to isto uradila Hrvatska po pitanju Srbije i BiH.