Ako ne pročitate ovaj tekst, Lucifer će spržiti i vas - u Srbiji je

Stanovnici severne polulopte ovih dana preživljavaju toplotne talase, a do Srbije je stigao Lucifer. Opako prži, ali nije ni približno naporan kao medijski napisi o vrućini koja je rezultat klimatskih promena.

Katastrofične vesti o vrelim danima, u sred leta, odličan su povod za širenje panike i straha. Većina medija to obilato koristi, jer sudeći prema iskustvu, čitaoci i gledaoci moraju da reaguju na apokalipsu.

Čak i oni koji su svesni da je samo reč o vremenskoj prognozi, moraju da kliknu i pročitaju, čak i oni koji znaju da se iza naslova koji prži, ne krije ništa preterano opasno.

Psihoterapeut Snežana Anđelić kaže da je burna reakcija na Lucifera odraz psihičkog stanja celog društva, dobar pokazatelj koliko su ljudi anksiozni, koliko lako upadaju u to stanje, a to je pak pokazatelj da su emocionalno nestabilni.

„Ako možete da prouzrokujete ovakvu paniku i haos jednom vešću, to pokazuje da imate narod koji je tome sklon, da je na nekoj klackalici, pa i u stanju ozbiljne anksioznosti. Kroz to možemo da dijagnostikujemo bukvalno psihičko stanje celokupnog društva. Ova reakcija nije prirodna, ljudi su ovde preživeli ratove, mnogo veće krize, sada život nije direktno ugrožen, niko nas nije napao, ništa se strašno dešava. Dakle, reagujemo samo na vest, ugroženost u realnom životu još uvek ne postoji da bi smo rekli, nešto će strašno da se desi, umirem“, kaže Anđelićeva.

Ona dodaje da panika zbog crvenog alarma, najava kataklizmičkih promena vremena nije samo slika našeg društva. I u bogatijim zemljama, gde ljudi imaju manje briga, a egzistencijalne nemaju uopšte, na ovakve vesti jednako reaguju. Čak i mnogo gore, upravo zbog našeg života u krizama i neizvesnosti.

„Mi smo postali otporniji od mnogih drugih, ali širenje straha i panike je opšti trend, zato što su se kriterijumi i celokupna očekivanja od ljudi povećala. Svi imaju velika očekivanja od sebe samih, očekuju da budu uspešni, da zarade, da budu bezbedni, da mogu na odmor, da mogu ovo, da mogu ono... Ljudi su postavili sebi ogromne kriterijume, pa kad se brod malo zatalasa, ne treba ni da se stvarno zaljulja, upadaju u paniku i haos, zato što njihova očekivanja neće biti ispunjena. To ih dovede u stanje potpunog haosa, a to je na Zapadu izraženo čak i više nego kod nas“.

Odgovor na ovo pitanje je jednostavan, ali i zastrašujući, kažu stručnjaci, volimo senzaciju, zato što volimo rad adrenalina. Ono što je još gore, navikli smo na njega, ne znamo šta je mir, ne znamo da živimo miran život.

„Kad je previše mirno ljudi nemaju ispunjenost, gube motivaciju, ambiciju, gube sve. Stalno neki adrenalin mora da radi, pogledajte koliko ljudi mogu mirno da sede, čitaju knjigu, opušteno komuniciraju sa nekim i budu srećni i zadovoljni, jako malo. Ljudi kao da su uključeni u struju, upitamo se, gde se gase, stalno je trka, jurnjava, borba. I kad borbe nema, oni je kreiraju, da bi imali rad adrenalina, postajemo adrenalinski zavisnici“, kaže Snežana Anđelić.

Ona dodaje da slično reagujemo i ako nam je život prazan. Tražimo problem koji ćemo da rešavamo, a ne izazove koje ćemo da sledimo ili da im izlazimo u susret. Zato je, kaže, najbolje , napraviti problem, kukati nad nečim što ne možemo da promenimo, a Lucifer ili kako god se zvao, odličan je povod.

„Na to moramo da se adaptiramo, to se zove kreativna adaptacija na svaku novonastalu situaciju. Kod nas ljudi to ne rade spontano, lagano, bez velike pompe, ne umeju da jednostavno nastave život. Pa ljudi su preživeli Holokaust, adaptirali su se i preživeli, mnogi su uspeli da prežive. Mnogi danas žive nezadovoljni, neispunjeni, nemaju osećaj smisla, nemaju ništa da rade da ih zadovoljava, zato prave takve senzacije, ne bi li osetili da su živi“.

Toplotni talas u Evropi je odneo i ljudske žrtve, ali je predviđena temperatura tokom ovog toplotnog talasa u Srbiji između 36 i 40 stepeni, kakva je kod nas svakog leta. Zašto onda Lucifer mora da bude toliko važan?

Sociolog Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka, kaže da je očigledno da konzumenti više ne reaguju na obične i realne vesti. Sve je, i mora da bude, smak sveta, zato što je medijski prostor prezasićen informacijama.

Istovremeno, ljudi su sve manje skloni praćenju analitičkog novinarstva, većina je sa štampe prešla na portale, sa malom, podeljenom pažnjom čita samo ono na šta ih navede senzacionalistički naslov.

„Tako je kada se radi o politici, tako je i još gore kad se radi o trajno ili sezonski važnim vestima kao što je vremenska prognoza. Veće sklonosti ka senzaciji i pojednostavljenjima ne vidim, nego kad pratite vremenske prognoze koje moraju biti katastrofične. Kada uključite TV vesti, vidite da ništa nije drugačije. Ovu pojavu u većoj meri možete da vidite samo kada čitate medicinske ili kulinarske savete. Bombastičan naslov, a kad prođete prvih par rečenica, to najčešće nema nikakve veze sa onim što ste hteli da pročitate“.

Upitan da li ovakvo plasiranje informacija služi za kreiranje javnog mnjenja, odnosno manipulaciju i upravljanje masama, jer po pravilu, oni koji kliknu „Nećete verovati“ ili „Zapanjujuće“, te vesti šire, Stojiljković odgovara potvrdno. Ti čitaoci i gledaoci se pretvaraju u kritičnu masu kojoj može bilo šta da se servira, a to je najveći deo publike.

„To je ono što se prenosi dalje među ljudima, što ulazi u konverzaciju, što dominira pažnjom, a tome i služi, namerno se deli na mrežama zato što onda služi otklanjanju pažnje od realnih, pravih dubljih problema i onih koji traže nešto više analitičnosti, razmišljanja. To je nešto što sa fenomenom žute štampe i komercijalizacije medija nije slučajno, već proizvedeno. Sve što pokušavate drugačije da radite, odmah je pod stigmom neisplativosti“, kaže Stojiljković.

On dodaje da je ovo i odlična hrana za teoretičare zavere, te da je i vremenska prognoza postala vrsta rijalitija. Važno je da ne ostavite ljudima da biraju, da im nametnete vrstu ukusa i pažnje. A tačno je izračunato i koliko ta pažnja može da traje.

„Ako imate emisiju koja traje duže od 20 minuta ili tekst koji ima više od tri hiljade reči, to je unapred osuđeno da je neprihvaćeno. Ne negujemo medijski i sadržajni pluralizam, da bi ste mogli da imate i drugačija opredeljenja, mi prosto namećemo saobraćajne nesreće, klimatske, vremenske prognoze, rijaliti odnose između političara. To je nešto što vlada kao dominantni stereotip, čitavi sistemi se okreću ka tome“.

Ovaj tekst ima manje od tri hiljade reči, ciljano, jer tako ima šanse da bude prihvaćen. Kao i savet - dok je Lucifer u Srbiji, pijte više vode, sklonite se od sunca i senzacionalističkih naslova i tekstova.