EKONOMIJA

Cenovni udar i na banke: Na šta bi građani trebalo da pripaze u avgustu

Šta bi od avgusta i koliko trebalo da poskupi od bankarskih usluga nemoguće je precizirati, jer svaka od 22 banke u Srbiji vodi svoju poslovnu politiku. Građani treba da provere šta sve sadrže paketi usluga koje koriste i ako je cena problem treba da zadrže one koje im najviše trebaju, savetuje čelnik Udruženja banaka Srbije (UBS) Vladimir Vasić.
Sputnik
Pratite Sputnjik i na letovanju

Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com

Lepeza bankarskih usluga je široka i svako treba da pronađe onu banku i onu cenu koja mu najviše odgovara, kaže za Sputnjik generalni sekretar UBS.

Uskoro skuplje usluge u pojedinim bankama

Početkom juna je bilo izvesno da će od 1. avgusta doći do ne malog rasta cena, kada su vlasnici računa u pojedinim bankama počeli da dobijaju obaveštenja o novim tarifama. Tako će u jednoj od banaka izdavanje serije čekova umesto 200, stajati 400 dinara, vođenje računa je skuplje za oko 80 odsto, hitno izdavanje platne kartice koje je sada bilo besplatno, iznosiće 400 dinara, dok je isporuka platne ili kreditne kartice na kućnu adresu umesto 50 čak 800 dinara. Ukoliko neko želi hitno izdavanje kartice za 48 sati, to će ga koštati umesto 500 - 700 dinara.
Najavljeno je i proširenje usluga koje će se naplaćivati, između ostalog i podizanje novca na bankomatima u više navrata.
Oni koji su propustili da podignu cene usluga prošle godine, a to nisu učinili ni početkom ove, učiniće to uskoro.

Pre dva meseca obavešeteni

Prema Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, banke su u obavezi da svojim korisnicima najmanje dva meseca pre stupanja na snagu novog cenovnika dostave izmene tarifa za usluge koje pružaju.
U Narodnoj banci Srbije objašnjavaju da korisnik platnih usluga nije dužan da prihvati povećanje naknada i može raskinuti okvirni ugovor s bankom
Pri tom, kako objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije, korisnik platnih usluga nije dužan da prihvati povećanje naknada i može raskinuti okvirni ugovor s bankom bez plaćanja naknade i drugih troškova.
Koliko njih se odlučuje na raskidanje ugovora nije poznato, ali je evidentno da je ponuda 22 banke koliko ih posluje na tržištu Srbije slična, jer niko ne bi da u toj konkurenciji štrči poslovnim potezom zbog koga bi zažalio.
Tako se došlo do računice da prosečan korisnik bankarskih usluga mesečno na razne naknade bankama ostavi najmanje 1.000 dinara. Naravno, bez uračunatih kamata za kredite i dugove po karticama i dozvoljenom prekoračenju.
Vasić napominje da se naknade bankarskih usluga ne menjaju tako često, na nekih četiri, pet godina, ali u nekim normalnim uslovima.

„U poslednje vreme imamo nekoliko pritisaka. Jedan je svakako postojeća inflacija, ali i geopolitička situacija. Danas da poručite jedan server, odnosno jednu komponentu hardvera za potrebe banaka koje su digitalizovane maksimalno, trebaće nekih šest do osam meseci da bude isporučen, ako ne i godinu dana, ali i to vam ne garantuju. A i cena koja je bila nekada danas je sigurno za 30 do 40 odsto veća“, napominje naš sagovornik.

Dobro izvagati

Uz pokidane lance snabdevanja i nedostatak komponenti on razloge poskupljenja vidi i u skupljoj radnoj snazi, pogotovo kada su u pitanju IT stručnjaci koji upravljaju sistemima banaka i kreiraju softvere. Ne treba zanemariti ni da je znatno povećana cena najma prostora za filijale, ekspoziture.
Svako od nas u ovim vremenima radi optimizaciju, traži ono što njemu odgovara, kaže Vasić, ali i napominje da treba sve dobro izvagati, poput usluge kakva je elektronsko plaćanje kućnih računa, koje štedi vreme, ali i novac jer je odlazak na šalter zbog toga skuplja varijanta.
„Često imate i neke pogodnosti koje daju jednu dozu sigurnosti, kakvo je putno zdravstveno osiguranje, ili pomoć na putu, imate još neke benefite koji nisu čisto bankarski. Pogledajte pakete, šta sve oni sadrže, izaberite ono što vama najviše treba, ali uzmite u obzir i onaj momenat kada ne gledate samo cenu te usluge, nego da li vam, na primer, štedi vreme, koje takođe ima cenu, jer i vreme je novac“, savetuje generalni sekretar UBS.

Šta je u paketu

Bitno je, kaže on, da pogledamo šta nam se nalazi u okviru paketa održavanja računa i da odredimo šta nam od toga neizostavno treba i da se spram toga opredelimo.
Da li nam treba toliko platnih kartica i više deviznih računa - svako treba da preispita šta mu je neophodno iz paketa bančinih usluga
Da li nam, na primer, treba toliko platnih kartica koliko ih imamo, više deviznih računa čije su održavanje neke banke već počele da naplaćuju i to tako što naknadu „skidaju“ sa deviznog računa ili štednje.
„Možete da se predomislite u nekom vremenskom periodu da sa jednog paketa pređete na drugi. I prema Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga banka je dužna da vas dva meseca unapred upozori da će doći do korekcije cene. Ukoliko se ne složite vi možete da promenite banku, da tražite drugu ponudu. To je nešto što je regulisnao još od 2011. godine kada je usvojen Zakon“, naveo je Vasić.

Cena digitalnog bankarstva

On napominje da je pandemija kovida pogurala digitalno bankarstvo, da smo početkom 2019. godine imali 1,2 miliona korisnika mobilnih aplikacija, a da danas imamo 2,7 miliona.
Bankarstvo je postalo digitalno, servisi moraju da budu bezbedni i to je ulaganje banke koje je na korist svih nas. Sam softver, bezbednosni sistem koji omogućava dostupnost 365 dana u godini 24 časa dnevno, garancija je da će posao biti završen, što ima svoju cenu, zaključio je Vasić.
Komentar