Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Uprkos njihovom ogromnom telu i dugom životnom veku, tek oko pet posto slonova umre od karcinoma.
Taj paradoks je zbunio naučnike jer inače više ćelija dovodi do veće replikacije, što povećava mogućnost da telo neće moći da otkrije oštećenu DNK ili defektnu ćeliju koja može da rezultira tumorima. Uprkos tome, slonovi žive gotovo jednako dugo kao i ljudi.
Međutim, grupa britanskih i evropskih naučnika tvrdi da su napravili veliki korak u rešavanju Petovog paradoksa, nazvanog po britanskom epidemiologu Sir Ričardu Petou. Reč je o zapažanju da, na nivou vrste, incidencija raka nije povezana s brojem ćelija u organizmu, piše Tajms.
Naše ćelije nastavljaju da se dele tokom života, a svaka ćelija nosi rizik od stvaranja tumora. Jedno od oružja tela koje se protiv toga bori je gen nazvan p53, poznat kao "čuvar genoma", koji lovi ćelije s neispravnom DNK. On podstiče ćelije da se same poprave ili samounište. Međutim, ćelije raka mogu da spreče funkciju gena p53 i da tumor ipak nastane.
Čudesan gen p53
Ljudi imaju dve verzije gena p53, a slonovi čak 40, istakli su naučnici koji su radili na istraživanju. Biohemijska analiza i računarske simulacije takođe su pokazale da su geni p53 kod slonova strukturno drugačiji, pružajući im mnogo veću zaštitu protiv raka.
Istraživači pretpostavljaju da iako defektne ćelije mogu da zaobiđu dve verzije gena p53, to ne mogu tako lako da učine ako u organizmu postoji mnogo veći broj tih gena.
"Ovo je uzbudljiv razvoj našeg shvatanja kako p53 doprinosi prevenciji raka", rekao je Robin Fareus, s Francuskog nacionalnog instituta za zdravlje i medicinska istraživanja u Parizu, koautor studije, prenosi Jutarnji list.
Nalazi će otvoriti put za istraživanja o tome kako se aktiviraju geni p53 i to bi trebalo da posluži za razvoj novih terapija i lekova, optimistični su naučnici.