Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Ova poseta, kako ocenjuju stručnjaci, čista je propast, dok je Bajden – „oboreni pilot“, koji je nesposoban da vodi spoljnu politiku.
U subotu, američki predsednik završio je svoju prvu trodnevnu bliskoistočnu turneju, započetu 13.jula, u okviru koje je posetio Izrael, zapadnu obalu Jordana i Saudijsku Arabiju, u nastojanju da obnovi odnose sa snažnom bliskoistočnom silom, kao i najvećim svetskim izvoznikom nafte. Osim toga, Vašington ni tamo nije gubio vreme – pokušao je da natera svoje bliskoistočne saveznike da se suprotstave Moskvi zbog specijalne operacije na teritoriji Ukrajine, ali bezuspešno. Njegovi prijatelji nisu podržali zapadnu politiku prema Kijevu, a UAE su bili uzdržani i nisu glasali za antirusku rezoluciju koju su SAD predložile u Savetu bezbednosti UN.
Bezuspešni pokušaj sabotiranja Rusije
Vladimir Džabarov, prvi zamenik predsednika Komiteta za međunarodna pitanja Saveta Federacije Rusije, smatra da je Bajden želeo da Bliski istok, posebno Saudijci i Ujedinjeni Arapski Emirati, povećaju isporuke nafte kako ruska država ne bi imala kome da prodaje svoju naftu, ili da nastavi sa prodajom, ali po niskim cenama“, objašnjava Džabarov.
Slično mišljenje deli i politikolog Jurij Svetov. Prema njegovim rečima, američki predsednik je mudro izabrao da poseti baš Saudijsku Arabiju – ključnu, kao i bogatu zemlju arapskog sveta – najvećeg svetskog izvoznika nafte.
„Njegova poseta je pokušaj uticanja na Saudijsku Arabiju da poveća proizvodnju nafte kako bi druge zemlje prestale da kupuju od Rusije “, smatra sagovornik, dodajući da bi samim tim ideja Bajdena i zemalja G7 da uvedu ograničenja na cenu ruske nafte uspela, zbog činjenice da bi nedostatak ruske nafte bio nadoknađen naftom iz Saudijske Arabije.
Svetov kaže da je Bajden posetio Bliski istok i zbog obećanja da će SAD ostati njihov aktivan partner, kao i da neće dozvoliti da Rusija, Kina ili Iran zauzmu to mesto. „SAD imaju osećaj da nisu toliko prisutne na Bliskom istoku, a da ruska država, Kina i Iran pokušavaju da tamo stvore nišu“, konstatuje stručnjak.
Prema njegovom mišljenju, SAD će dati sve od sebe da budu što prisutnije na toj teritoriji. „Na Bliskom istoku ima dosta američkih vojnih baza. Sjedinjene Države pružaju značajnu finansijsku podršku nizu ključnih država, pre svega, Izraelu, kao i Egiptu. Oni dobijaju finansijsku podršku od Egipta (iako je Egipat Afrika, a ne Azija). Takođe, obećana je podrška Jordanu – naoružanje, obuka vojnog osoblja.. On takođe igra važnu stratešku ulogu“, smatra naš govornik.
„Arapi mu neće zaboraviti“
S druge strane, prema rečima Svetova, Bajden se uopšte nije pripremio za posetu Bliskom istoku. „Američki predsednik je otišao u zemlju za koju je dao obećanje da će biti izopštena na međunarodnoj sceni. Stigavši tamo, ponavlja ove reči. Kako to može uticati na ponos Arapa? Zatim je optužio prestolonaslednika za ubistvo, koji će, po svemu sudeći, u bliskoj budućnosti neminovno postati kralj Saudijske Arabije. On je uvredio čoveka koji u suštini vodi ovu zemlju“, konstatuje sagovornik.
Isto mišljenje deli i Džabarov. Prema njegovim rečima, Bajden nije ni trebalo da dolazi u zemlju čijeg prestolonaslednika optužuje za ubistvo.
„Mislim da mu Arapi izgovorene reči neće zaboraviti“, kaže Džabarov.
Prema rečima Maleka Dudakova, amerikaniste i politikologa, ova poseta je pokazala da američkog predsednika mnogi na Bliskom istoku vide kao „oborenog pilota“, koji je „nesposoban da vodi spoljnu politiku“. „Bajden se ne može nazvati jakim predsednikom. Ima jako loš rejting i javnost je nezadovoljna njegovom politikom“, konstatuje Dudakov.
Podsetimo, saudijski ministar spoljnih poslova Adel el Džubeir je izjavio da dogovor o nafti nije postignut, kao i da će zemlje OPEK-a doneti odluku na osnovu tržišta, a ne „histerije“ ili „politike“. Naredni sastanak grupe OPEK+ zakazan je za 3. avgust.
Treba napomenuti da je Bajden s mnogo strana savetovan da ne ide na Bliski istok, pošto ne može da izbegne prestolonaslednika, princa Muhameda bin Salmana, koga američke obaveštajne službe sumnjiče da je umešan u ubistvo saudijskog disidenta i kolumniste „Vašington posta” Džamala Hašogija oktobra 2018. Ali, po svemu sudeći, Vašington nastoji da obnovi odnose sa zemljom za koju je američki predsednik ranije obećao da će se postarati da bude izopštena na međunarodnoj sceni, posle ubistva novinara.