REGION

Šta se krije iza novog anticivilizacijskog poteza Hrvatske protiv Srbije

Pompezno najavljena zabrana srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću da poseti Jasenovac može da bude povezana i sa odbijanjem Beograda da prizna nezavisnost Kosova, odlučnom zaštitom Republike Srpske i odbijanjem Srbije da postane ratujuća strana protiv Rusije. To je interes Zapada koji je i sastavni deo sveukupne hrvatske politike prema Srbiji.
Sputnik
Pratite Sputnjik i na letovanju

Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com

Ovako notu hrvatskog ministarstva spoljnih poslova da zabrani privatnu posetu srpskog predsednika Aleksandra Vučića Jasenovcu komentariše bivši šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović.

Preskočen redovan put

Umesto što je poslala notu na osnovu nezvanične informacije o poseti srpskog predsednika Jasenovcu, hrvatska diplomatija je mogla da tu informaciju prvo proveri u ambasadi Srbije u Zagrebu ili u Beogradu i tako, diskretno, raspravi ovo pitanje. Ali, očigledno iz političkih razloga, Zagreb je odlučio da pitanje posete srpskog predsednika podigne i na nivo političkog incidenta.
„Mislim da je Hrvatska sebe dovela u neprijatnu situaciju, ali to je deo njenih obaveza, kao članice NATO-a i EU, da se uklapa u ukupnu politiku pritisaka na Srbiju, da ne popusti u pitanjima koja sam naveo“, kaže Jovanović.
Kada diplomata iz nezvaničnih izvora sazna neku informaciju, on prvo mora da sazna i njen izvor, a potom i njenu verodostojnost, objašnjava Jovanović. Obično se, nakon toga, traži konsultacija u Ministarstvu spoljnih poslova države domaćina.
SRBIJA
Protestna nota Hrvatskoj zbog zabrane Vučiću da poseti Jasenovac, ambasada odbila notu /video/
U slučaju eventualne posete srpskog predsednika Aleksandra Vučića Jasenovcu, taj korak je izostao, a hrvatska diplomatija odlučila se da odmah reaguje diplomatskom notom, u kojoj se poziva na nezvanične informacije.

Treniranje strogoće hrvatske diplomatije

Prema mišljenju Aleksandra Gajića iz Instituta za evropske studije, hrvatska diplomatija je preskočila određene korake komunikacije sa srpskim kolegama iz političkih razloga.
„Diplomatija je formalizovan način saobraćanja između država upravo zato da bi se kroz određena pravila i formu održavala kontinuiranost odnosa i da bi se znala pravila igre i da bi se u skladu s njima postupalo. U ovom slučaju, Hrvatska je preskočila taj redovan put“, smatra Gajić.
Na osnovu izjava šefa srpske diplomatije Nikole Selakovića mogli smo da vidimo da je srpski predsednik dva puta pokušavao da se obrati hrvatskim vlastima kako bi otišao u privatnu posetu i oba puta je bio odbijen.
„U ovom trenutku vidimo da, kada je treći put pokušao da dođe, što je polazilo za rukom mnogim našim ranijim službenicima, da je Hrvatska tako oštro reagovala. Očigledno, ako je i postojao neki usmeni dogovor ili obaveštenje sa srpske strane, da su Hrvati to doživeli kao priliku da treniraju strogoću, odnosno da jedan politički akt sprovedu mimo procedure i pravila i da na taj način podignu temperaturu u međusobnim odnosima i da prekrše uobičajenu diplomatsku praksu“, Gajićevo je mišljenje.

Hrvatskoj poseta Jasenovcu ne odgovara

I prema rečima spoljnopolitičkog analitičara Zorana Milivojevića, očigledno je da su povodom Vučićeve posete Jasenovcu preskočeni diplomatski kanali komunikacije. Time je, kaže on, izbegnuta mogućnost da se pitanje reši diplomatskim putem, bez političkih posledica i zloupotreba koje su se pojavile.
„Mislim da, kada je reč o Hrvatskoj, imajući u vidu karakter njene note, očigledno je da njima poseta nije odgovarala i očigledno je da su iskoristili priliku za jednu vrstu političkog demarša prema Srbiji, vezano i za posetu i za mogućnost njene realizacije – da se ona potpuno izbegne. To je potpuno jasno. I očigledno je da postoje duboki politički razlozi na hrvatskoj strani zašto njoj takva vrsta posete u ovom trenutku ne odgovara“, ističe Milivojević.
Hrvatska ni dan danas, barem kada je reč o vladajućoj strukturi iz HDZ-a nema jasno dorečen stav vezano za karakter i suštinu Jasenovca i uloge NDH u II svetskom ratu – to je, prema mišljenju našeg sagovornika, ključni problem kada je reč o Hrvatskoj – radi se o krupnom političkom pitanju koje je u osnovi hrvatskog pristupa odnosima sa Srbijom.
SRBIJA
Brnabićeva o zabrani Vučiću da poseti Jasenovac: Kao da predsedniku Izraela zabranite posetu Aušvicu
Podsećamo, u noti hrvatskog Ministarstva spoljnih i evropskih poslova, moguća poseta Aleksandra Vučića, za koju je, kako se u noti kaže, saznalo na osnovu nezvaničnih informacija, oglašava se neprihvatljivom i traži se da ona bude najavljena službenim putem „kada se za to stvore uslovi“. Hrvatska diplomatija smatra da srpski predsednik ne može da dođe u privatnu posetu Spomen području Jasenovac.
Sa druge strane, srpsko Ministarstvo spoljnih poslova je u svojoj noti podsetilo službeni Zagreb da je u prethodnih godinu dana zabeleženo preko 700 poseta hrvatskih zvaničnika Srbiji.
Odluku da se srpskom predsedniku zabrani odlazak u privatnu posetu Jasenovcu, zvanični Beograd okarakterisao je kao protivpravnu, antievropsku i anticivilizacijsku i naveo je da je Vučić „zainteresovan da učini službenu posetu Spomen području Jasenovac u bilo kom terminu, u periodu do 17. septembra 2022. godine“.

Dečja tvrdoglavost Zagreba

Međutim, hrvatska ambasada odbila je da primi srpsku notu, dok su srpske vlasti najavile poseban režim za ulazak hrvatskih zvaničnika u Srbiju.
Odbijanje srpske note deo je političkog stava Hrvatske, objašnjava Milivojević. Jovanović kaže da se nota obično ne prihvata ako sadrži uvredljive reči ili neprihvatljive kvalifikacije politike države kojoj je nota upućena.
„Iz tih razloga, radi očuvanja dostojanstva jedne suverene države, takva se nota ostavlja na stolu i ne prihvata se. Ali ako je to stalni manir i čini se iz dečje tvrdoglavosti, onda to kao zanat nije dobro, jer ni jedna politika koja je zanatska nije dobra. A Hrvatska se ukopala i drži se negativnog prilaza prema Srbiji i koriste svaku situaciju da demonstriraju takozvanu nadmoć Hrvatske prema Srbiji“, zaključuje Jovanović.
Komentar