Sankcije na svoju štetu: Koga skupo košta nedolazak Rusa na more

Dešavanja u Ukrajini ugrozila su ekonomiju brojnih zemalja koje uvoze energente, sirovine i poljoprivredne proizvode iz te zemlje i Rusije, a sankcije Zapada zadale su udarac i turističkoj industriji.

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije Aleksandar Seničić za Sputnjik objašnjava da su ruski turisti, čak i kad ih nema mnogo, najbogatiji gosti, odnosno, najveći potrošači tokom boravka na odmoru.

„Ako prosečan gost potroši 250 evra, mislim pre svega na jugoistočnu Evropu, na zapadu je to negde oko 500 evra za godišnji odmor po osobi, Rusi troše između jedan i po i dva puta toliko. To je opredeljujuće kada govorimo o tome zašto su ruski turisti važni. Oni koriste najskuplje usluge, manji deo njih kupuje manje skupe aranžmane, najveći broj ruskih turista su ljudi koji imaju novca i koji koriste skupe usluge i troše puno na van pansionu“, kaže Seničić.

Na Kipru gosti iz Ruske Federacije čine četvrtinu, čak 25 odsto gostiju. Kada se devedesetih godine prošlog veka Rusija „otvorila“, na Kipru su prvo otvarali firme, ali je ostrvo bilo i prva baza u koju su bogataši dolazili na letovanje.

„Kipar je tada jako puno uložio u marketing za rusko tržište i to je dalo rezultate. Nije mnogo daleko, relativno se brzo stiže, veliki broj avio-kompanija u Rusiji ima čarter letove i to je bilo logično. Što se Turske tiče, oni su tamo boravili ne u tako velikom procentu kao na Kipru, ali su dolazili u milionima, činili značajan broj turista. I ove godine ih ima, još uvek mogu da lete u Tursku, ali ne onoliko koliko je ta turistička sila naučila“, kaže Seničić.

Zbog dešavanja u Ukrajini i opšte krize, Rusa na plažama u Turskoj trenutno ima u znatno manjem broju. To se delimično reflektovalo i na cene aranžmana za boravku toj zemlji, što su turisti iz Srbije dobro osetili.

Ipak, Seničić kaže da su se mudri Turci dobro snašli poučeni iskustvom posle obaranja ruskog aviona, kada je u potpunosti bio prekinut vazdušni saobraćaj između Rusije i Turske.

Naime, iako su Rusi želeli po visokim cenama da zakupe cele hotele na pola godine, turski turistički stratezi to nisu dozvolili. Prodali su im samo deo kapaciteta, jer su hoteli koji nisu na taj način radili pre obaranja ruskog aviona na granici Sirije bili u velikom problemu.

„Čak je bilo i samoubistava vlasnika hotela, jer su ostali bez mogućnosti da plaćaju velike kredite, jer su bili potpuno okrenuti ruskom tržištu, a druga su izgubili. Turci poučeni time nikada više jednom tržištu ne daju više od 50 odsto hotela. Druga polovina ide na različita tržišta, da bi kada se ono zatvori, kao što je sada rusko, mogli da prošire kapacitete koji su već prisutni na tom tržištu“, objašnjava naš sagovornik.

Dakle, Tuci su se drugačije ekonomski postavili zbog gorkog iskustva, tako su umanjili štetu, minus koji je donela kriza u Ukrajini. Isto je probao da uradi i Egipat u koji je dolazio značajan broj Rusa, ali i Ukrajinaca, ali uzaludno.

„S obzirom da smo imali koronu, da je ovo prva godina u kojoj smo očekivali veliku ekspanziju, u Egiptu su veliki turoparatori iz Ukrajine i Rusije bili krajem prošle godine i maltene zakupili sve što je moglo da se zakupi po ozbiljno visokim cenama misleći da će ovo za njih biti rekordna godina. U februaru je krenula kriza, oni su otkazali aranžmane. Cene koje su im Egipćani dali su inače bile više, jer je bilo veliko interesovanje iz Ukrajine, Rusije i Belorusije, Morali su da se otvore prema drugim tržištima, kada su Rusi otkazali, pokušali su da zadrže te cene“, kaže Seničić.

On dodaje da su Egipćani u međuvremenu spustili cene, ali ne preterano, jer je počela globalna kriza, porasli su svi troškovi. Sezona, kaže, nije loša, ali se nedolazak Rusa, Ukrajinaca i Belorusa i te kako oseća.

Osećaju ga i Srbi na svom džepu. Pored toga što su aranžmani za Egipat ove godine skuplji, za tu zemlju i Tunis potrebno je platiti i razliku u ceni goriva, koja varira od meseca do meseca, ali se uglavnom kreće oko 50 evra po putniku.

Crna Gora nije na vreme predvidela šta bi moglo da se desi, pa se nije okrenula ka drugim tržištima, ali, ocenjuje naš sagovornik, mnogo kasno.

Tek posle početaka specijalne vojne operacije u Ukrajini, u aprilu, počeli su da se bave zapadnoevropskim tržištem, okruženjem i promocijom u dalekim zemljama, ali nedovoljno agresivno. Sezona u Crnoj Gori nije ni blizu kako su očekivali.

„Nisu išli sa promotivnim cenama, ne bi li nadoknadili gubitak, tu će sigurno biti problema. Još uvek smo na početku sezone, pa ne može da se proceni do koje mere to može da bude problematično sa ekonomskog stanovišta za Crnu Goru, ali sigurno ne mogu kompletnu potrošnju ni na koji način da nadomeste. Tu su i oni koji su kupili nekretnine, njih ni ne računamo kao prave turiste, ali i oni su dole trošili puno novca van pansiona. Uz njih, Crna Gora je imala nekoliko stotina hiljada Rusa koji su dolazili i to od aprila do oktobra, u takozvanoj širokoj sezoni, što svim destinacijama mnogo znači“, kaže Seničić.

Gosti iz Rusije su, uprkos koroni, 2021. u ukupnom kolektivnom smeštaju u Crnoj Gori ostvarili 12,1 odsto, a iz Ukrajine 9,25 odsto. Ove godine se broje u promilima. Prema prvim procenama turističkih radnika, gubitak zbog nedolaska turista iz Rusije i Ukrajine procenjuje na 150 miliona evra.

Narodna banka Srbije je objavila da su srpski turisti u Crnoj Gori u 2021 godini potrošili 113 miliona evra, koliko će ih bit ove godine, teško je proceniti, Crnogorci su takođe podigli cene, kako bi nadomestili nedostatak Rusa i Ukrajinaca.

„U Hrvatskoj Rusi fale u skupim hotelima, tamo su bili i te kako dobrodošli gosti. To je inače skupa destinacija, pogotovo hotelski smeštaj, na nivou je najskupljih evropskih destinacija. Tamo fale dobro platežni gosti, a pretežno su bili iz Rusije, ali i iz Ukrajine“, kaže Seničić.

On na kraju razgovora za Sputnjik dodaje da je za sada sa sigurnošću teško reći koliko će omiljene destinacije Rusa za odmor koštati njihov nedolazak, jer tek počinje „prava sezona“ letnjeg odmora.

„I da se nešto promeni, da se ruski gosti sada pojave, to ne bi bilo dovoljno da se pokriju dosadašnji gubici, odnosno kompletan trošak, dobit planirana od ove turističke sezone“, zaključuje Seničić.