Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Na agendi Radne grupe za terorizam Saveta EU, o kojoj počinje rasprava, našao se i predlog zabrana koje bi mogle da budu nametnute određenim „ekstremističkim subjektima" iz zemalja Zapadnog Balkana.
Smetaju simpatije prema Rusiji
U predlogu, koji je pripremila Češka kao predsedavajući Savetom EU a u koji je Tanjug imao uvid, ocenjuje se da je islamski ekstremizam i dalje najveći izazov za bezbednost regiona, ali i da mnogi pokreti krajnje desnice imaju jaku averziju prema NATO i EU, a sa druge strane jake simpatije prema Ruskoj Federaciji.
„Jedan od razloga za pojačano nepoverenje prema Zapadu su jake veze koje je Rusija ostvarila s pravoslavnom populacijom u regionu", konstatuje se u dokumentu.
Vladimir Dobrosavljević, politički analitičar, objašnjava da je cilj ovog dokumenta očigledno „disciplinovanje javnog prostora“ na Balkanu zbog konflikta u Ukrajini.
„Svaka vrsta pokazivanja simpatija i empatije prema Rusiji i ruskom narodu treba da bude de fakto pokrivena, odnosno, stavljena van zakona. Faktički da bude proskribovana,“ objašnjava Dobrosavljević.
Ideološka cenzura liberalne Evrope
Naš sagovornik ističe da je uvek čudno kad jedna nadnacionalna struktura kakva je Evropska unija, koja se bazira na liberalnim vrednostima, krene da se bavi jednom vrstom cenzure.
„I to onom vrstom ideološke cenzure koja je bila karakteristična recimo za komunistički blok koji je izgubio u Hladnom ratu. U tom smislu, ne treba zaboraviti da su baš u vreme tog Hladnog rata na Zapadu postojale i slobodno funkcionisale neonacističke grupe kao i prokomunističke i tada nikome nije padalo na pamet da se one zabrane,“ podseća sagovornik Sputnjika.
Međutim, dodaje Dobrosavljević, usled geostrateških promena, EU i njeni zapadni saveznici na svaki način pokušavaju da disciplinuju sve, po njihovoj proceni, potencijalno slabe bezbednosne karike.
„Tako i ovaj naš prostor koji velikim delom čini pravoslavno stanovništvo. U tom smislu oni pokušavaju da proskribuju sva pravoslavna bratstva ili političke i ideološke grupacije koje gaje saradnju ili kontakte sa sličnim grupacijama u Rusiji, Belorusiji i nekim drugim pravoslavnim zemljama. Dakle, oni žele da na neki način njih stave van zakona i da se to smatra činom koji je nedopustiv i koji na neki način mora da doživi političke osude,“ ističe Dobrosavljević.
Bolje da sankcionišu terorizam na dark i dip internetu
U pomenutom dokumentu istaknuto je takođe i da ovakve grupu deluju vrlo aktivno putem interneta i socijalnih i društvenih mreža „sa ciljem širenja propagande i uspostavljanja kontakata u inostranstvu“, što može da dovede do destabilizacije. Komentarišući ovu konstataciju, Dobrosavljević kaže:
„Ako gledate na takav način, na internetu, pogotovu na dip vebu ili dark vebu imate gomile ekstremnih grupa - od terorističkih, trgovaca oružjem, belim robljem, narkoticima pa do raznih seksualnih usluga itd. Dakle, tu imate mnogo više prostora da zabranjujete i da se borite protiv takvog vida organizovanja nego što ćete se boriti protiv nekog pravoslavnog bratstva koje deli ista verska ubeđenja sa ljudima iz Rusije i Belorusije i koji imaju isti religiozni pogled na svet,“ zaključuje naš sagovornik.
U dokumentu Radne grupe za terorizam Saveta EU koja se bavi ovim nacrtom predloga navodi se i da se Rusija predstavlja kao zaštitnik „određenih nacija“ i “pravoslavnih grupa“ na Zapadnom Balkanu, uz ocenu da su neke pristalice krajnje desnice i krajnje levice u regionu „najverovatnije na ruskoj strani“ kada je reč o ratu u Ukrajini.