Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Dolar je prema valuti evrozone ojačao 2,2 posto, pa je cena evra skliznula na 1,0185 dolara, a u jednom je trenutku i na 1,0072 dolara, novu najnižu vrednost u 20 godina. Kurs dolara porastao je i prema japanskoj valuti, za 0,6 posto, na 136,10 jena.
Kontrasankcije minirale evropsku privredu
Dolarov indeks porastao je za više od jedan posto drugu nedelju zaredom i iako pojedini analitičari to pripisuje agresivnom povećanju referentne kamatne stope od strane američke centralne banke, za razliku od evropske koja to još ne poteže, sagovornici Sputnjika misle da to ipak nije presudno.
„Prevashodno se radi o tome da su kontrasankcije kao efekat sankcija na relaciji EU - Rusija daleko snažnije pogodile evropske zemlje nego što su pogodile Kanadu ili SAD i Australiju. Ekonomije EU su isprepletane sa tržištem Rusije na bazi ne samo energenata, nego i plasmana robe zapadnoevropske privrede na tržište Rusije“, objašnjava ekonomista Božo Draškovića.
Nije dakle samo stvar u tome što su povećane cene energenata u zemljama EU, već i o tome što ne postoji mogućnost plasmana robe. Zato je, kaže, prirodno da je došlo do krize evra i odrazilo se na relaciju evro-dolar.
Na korist Americi
Americi ne odgovara previše jak dolar, jer će to usloviti veći američki uvoz
© Sputnik / Mihail Kutuzov
/ „Zbog embarga prema Rusiji evropska privreda, pogotovo nemačka, ima veliku štetu jer ili nema gasa, ili ga ima malo, ili po vrlo visokim cenama i kada se to prevede u proizvode i usluge onda njihova proizvodnja postaje skuplja a onda i manje konkurentna na svetskom tržištu i daje mogućnost drugim proizvođačima, pogotovo američkim, ali i kineskim da budu konkurentni“, ističe ekonomista Miroslav Jovanović, profesor Instituta za globalne studije Univerziteta u Ženevi.
To samopovređivanje EU i evrozone zbog sankcija Rusiji ima povoljan efekat na Amerikance, jer se evropska privreda minira i to prilično uspešno i nije čudo što švajcarski franak i dolar jačaju u odnosu na evro, kaže on.
SAD-u ipak ne odgovara jak dolar
Drašković, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, međutim, smatra da će ipak doći do balansa između dve najjače valute i objašnjava zašto:
SAD ne odgovara da je dolar previše jak, jer će to usloviti veći američki uvoz, a manji izvoz iz prostog razloga što će roba koja dolazi od kompanija iz EU biti jeftinija na tržištu SAD, a zbog jačeg dolara skuplja ona koju Amerikanci izvoze u Evropu.
„Znači, treba imati u vidu ključni elemenat – u krajnjoj instanci vrednost valute zavisi od vrednosti njene robe na svetskom tržištu. Kako ta vrednost robe i usluga bude jačala doći će i do jačanja evra. Ne mislim da će do toga brzo doći zbog problema sa energentima i zbog sužavanja tržišta, jer je roba EU izgubila ogromno tržište Rusije“, kaže Drašković.
Bez značajnih posledica po Srbiju
On uz to napominje da su posledice poremećaja koji je nastao sa konfliktom na relaciji Rusija-Ukrajina po Evropu i svet snažne i da je nemoguće predvideti kako će se to u budućnosti kretati.
Na pitanje o tome koliko će se odnos evra i dolara odraziti na našu privredu koja je vezana za evro, Drašković smatra da se to neće posebno odraziti na nju jer je u pitanju odnos evra i dolara.
Kada je reč o trgovini između EU i kompanija iz Srbije tu se, kako ističe, ništa značajno neće promeniti.
Sudeći po kursu dinara u odnosu na evro koji je ostao isti kao i proteklih dana, odnos evra i dolara na to nije uticao. Kupovni kurs danas je iznosio 117 dinara za evro, a prodajni 117,60.