Smenjeni dekan Pravnog fakulteta: Danas je Goli otok dobio prvog stanovnika
Danas sam prvi stanovnik novog Golog otoka. Ovo je 1948. Pravni fakultet u Novom Sadu je mojom smenom izglasao Rezoluciju Informbiroa i izgovorio Rusiji istorijsko ne. Drugi stanovnik Golog otoka je moj prodekan Slobodan Orlović. Delićemo ćeliju, kaže povodom smene sa mesta dekana Pravnog fakulteta u Novom Sadu profesor Branislav Ristivojević.
SputnikSadržaj odluke Saveta Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu o smeni dekana, otkriva, kaže naš sagovornik, ne samo političke motive već i činjenicu da je ovo prvi srpski univerzitet na kojem je, mimo zvaničnog kursa Vlade Srbije, ustanovljena rusofobija.
Podsetimo da je, kako stoji u zahtevu, jedan od razloga za sazivanje sastanka na kojem je većinom glasova smenjen dekan, taj što je „nakon početka sukoba u Ukrajini organizovao odlazak grupe studenata u posetu ambasadi Rusije, koja se može tumačiti kao politička podrška Rusiji“.
Ono što nije eksplicirano je da su studenti išli u rusku ambasadu kako bi se raspitali za mogućnost studentske razmene, te da takav obrazac saradnje, kada je reč o radu fakulteta, postoji i sa obrazovnim ustanovama drugih zemalja.
Po evropskom modelu
Da li je odluka o smeni Ristivojevića politički motivisana, te da li se uspostavljanje akademske saradnje sa pravnim fakultetima iz Rusije, čak i na polju razmene studenata, može žigosati kao opasno i političko?
„Ako se po Evropi uvode obrazovne i naučne sankcije Rusiji tako što se prekida saradnja sa ruskim univerzitetima, tako što se ruski studenti izbacuju sa fakulteta i studijskih programa, u Srbiji, po mom skromnom mišljenju, niti to treba da se radi niti bi takvo ponašanje trebalo da nam bude uzor“, komentariše Ristivojević.
Vraćajući se na razloge smene, naš sagovornik objašnjava da je mlađi asistent koji je godinama koristio prednosti akademske razmene sa RF otišao sa zainteresovanom grupom studenata do ruske ambasade, za šta je, budući krajnje prirodno i normalno, dobio i dozvolu.
Osetljiv trenutak za obrazovnu saradnju?
Problem se pojavio kada je Ristivojević predložio da se vest stavi na sajt i društvene mreže na kojima se popularizuje rad fakulteta.
„Prvo me je bojkotovao urednik sajta, a zatim ostale kolege i prodekani koji su mi prigovorili da u tako osetljivom političkom momentu, u vreme rata u Ukrajini, šaljem studente da se raspituju za stipendije. Rekao sam da nije ni prirodno ni normalno da se zbog rata u nekoj zemlji obustavlja obrazovna saradnja sa bilo kojom državom“, priča Ristivojević.
Samo dve nedelje pre ovog događaja, ukazuje Ristivojević, Pravni fakultet je, kao otvorena akademska ustanova, bio domaćin međunarodne konferencije koja je organizovana sa Pravnim fakultetom Univerziteta u Potsdamu i Pravnog fakulteta u Segedinu.
„Zamislite da ja nisam tu konferenciju organizovao jer imam neku rezervu prema saradnji sa fakultetima iz Nemačke i Mađarske. To je besmisleno. Sarađujemo sa svima jednako“.
Neproglašene sankcije
O tome ko politizuje a ko je žrtva politizacije fakulteta, Ristivojević kaže da odgovor leži u zahtevu za njegovu smenu gde se kaže da obrazovna saradnja sa Rusijom u ovakvim političkim okolnostima neprihvatljivo.
„Oduvek sam imao saradnju sa kolegama iz Rusije. U novembru je potpredsednik Rusko- srpsko humanitarnog centra, profesor Kačanov održao predavanje na temu bezbednosti i tada, recimo, niko nije rekao da je opasno sarađivati sa kolegama iz Rusije. Znači kada nema rata onda su kolege iz Rusije dobrodošle, a kada izbije rat, onda im uvodimo neke neproglašene sankciije“.
Ko vodi spoljnu politiku- Vlada ili fakultet?
Na kraju krajeva, apostrofira Ristivojević, Srbija nije uvela sankcije RF te ni on nije uradio ništa drugo u odnosu na ono što je obrazovna i spoljna politika ove zemlje.
„Sadašnja vlast pokušava da napravi neku vrstu ekvilibrijuma između događaja u svetu i interesa koji su u njih upleteni. Zbog toga pristupamo EU ali ne uvodimo Rusiji sankcije. E tu istu politiku sam ja sprovodio na fakultetu. Da li ljudi koji su me smenili imaju ovlašćenja da vode spoljnu politiku?“
Ukoliko se, pak, sankcije uvode na mala vrata a njemu je, kaže, pripala uloga vesnika zaokreta spoljne politike Srbije, onda bi to trebalo, smatra, da saopšti ministar spoljne politike a ne ljudi koji su nevažni.
Rusofobija je zakoračila na univerzitet
Ono što je u ovom trenutku evidentno je da je, kaže, rusofobija zakoračila na univerzitet.
„Ja na drugim fakultetima ovakve rusofobije nisam video. Iznenađen sam da je moj fakultet bio njegovo leglo, a zato što četiri godine kao dekan i nisam video ni naznake toga, ni u tragovima“.
Rusofobija kao pojava prevazilazi Pravni fakultet, pa je Republici Srbiji, kategoričan je Orlović, veoma važno da u javnoj raspravi donese odluku da li bilo kakva fobija prema bilo kojim narodima ima smisla, da li ćemo da gajimo nacionalne i rasne predrasude na našim sopstvenim strahovima ili nećemo dozvoliti da tako nešto ophrva naše duše.
„Kao što sam ja žrtva rusofobije neko bi sutra mogao da bude žrtva neke druge fobije“.
Od pet predstavnika spoljnog Saveta fakulteta koji čine članovi delegirani od strane Pokrajinske skupštine, jedan se nije pojavio, četiri je došlo a jedan je glasao za smenu. Iz pouzdanih izvora "Sputnjik" saznaje da je pomenuti glasač dugogodišnji član SPS.