Ovako konsultant Branko Pavlović objašnjava nagli pad evra, čija se vrednost prvi put u poslednjih dvadeset godina izjednačila sa dolarom. Kako prenosi agencija Blumberg, Berzanski mešetari sada razmišljaju za koliko vremena bi vrednost evropske valute mogla da padne ispod jednog dolara i sugerišu da bi sledeći paritet mogao da bude 0,9850 dolara za jedan evro. Trgovci valutama se, definitivno, pripremaju za svet u kome jedan evro vredi manje od dolara, pišu analitičari ove agencije.
Kako sprečiti Amerikance da pokupuju evropske firme
Kada se jednom probije psihološka barijera i odnos valuta bude jedan prema jedan, ne znate koliko neka valuta može da padne, navodi Pavlović. Kada su 2014. prvi put uvedene sankcije Rusiji, evro je oboren sa 1,35 evra za jedan dolar, oboren na kurs između 1,15 i 1,20 evra za dolar kako bi evropska roba, pre svega nemačka, bila konkurentnija na svetskom tržištu, podseća naš sagovornik.
Sada su u istom problemu i pokušavaju da daljim slabljenjem evra pojeftine robu koju izvoze.
„Drugi faktor, mimo njihovih želja je finansijski kapital, koji vidi dolar kao sigurniju valutu od evra. Pošto Evropska centralna banka okleva i tek će podići referentnu kamatnu stopu, ova stopa je mnogo veća na američkom tržištu. Tako da referentna kamatna stopa privlači kapital ka dolaru, odnosno ka američkom tržištu“, objašnjava Pavlović.
Problem sa slabim evrom pojaviće se zbog toga što će sada svi koji imaju dolare želeti da kupuju sve najbolje evropske firme, dodaje naš sagovornik.
„Tu će se pojaviti problem – kako sprečiti tu kupovinu? Kada Kinezi žele da kupe neku firmu, oni prosto kažu da neće da prodaju. Ali, kada neko iz Amerike želi da kupi, kako mu reći, kada si na političkoj strani potčinjen američkom interesu“, pita se Pavlović.
Silazna putanja evropske valute bila je brza, s obzirom da se na valutnom tržištu u februaru trgovalo po ceni od 1,15 dolara za jedan evro.
Međutim, specijalna operacija u Ukrajini pogoršala je izglede za rast u zoni evra i povećala cenu uvoza energenata, dok je ceo niz povećanja kamatnih stopa Federalnih rezervi menjao vrednost dolara.
Sve to je ostavilo Evropsku centralnu banku u škripcu (ECB). Ona se do sada se odupirala agresivnom pooštravanju monetarne politike koje su sprovele centralne banke širom sveta, signalizirajući da će kasnije ovog meseca povećati troškove pozajmljivanja (kamatnu stopu) za četvrtinu procentnog poena.
To će, verovatno, biti jedan od glavnih ekonomskih razloga za dalji pritisak na zajedničku evropsku valutu.