Ona je rekla da je digitalizacija Miroslavljevog jevanđelja odrađena u skladu sa najboljom svetskom praksom.
Prema njenim rečima, tokom procesa digitalizacije najstarijeg srpskog ćiriličnog dokumenta, koji je Ministarstvo pokrenulo 2021. godine, pri pregledu nastalih snimaka uočen je diskontinuitet u tekstu.
Diskontinuitet je nastao pre 24 godine tokom poslednje konzervacije i raskoričavanja Miroslavljevog jevanđelja, precizirala je Vanušićeva za TV Pink.
Ona je objasnila da se rukopis sastoji od 23 sveščice dvolista, od kojih svaka sveščica ima osam dvolista.
Precizirala je da je do greške došlo pre 24 godine kod povezivanja prve sveščice, ukazujući da se dvolistovi ređaju tako da budu jedan u drugom, dok je prvi dvolist povezan jedan iza drugog.
Prema njenim rečima, „pre 24 godine rađena je konzervacija kada je rukopis raskoričen, odnosno razvezan, sređen, da bi prilikom ponovnog povezivanja došlo do ove greške“.
„Ovo nije primećeno, niti je prećutano i ova greška u principu ne ugrožava rukopis, to jest Miroslavljevo jevanđelje nije oštećeno, nijedan list nije pocepan, istrgnut, niti je izgubljen, već je taj prvi dvolist pogrešno povezan“, istakla je Vanušićeva.
Ona je podvukla da je proces digitalizacije dokumenta, rađen pod nadzorom konzervatora, uz profesionalnu digitalizaciju koju su uradili predstavnici Audio-vizuelnog arhiva SANU, omogućio da se greška uoči.
„Zbog toga je Ministarstvo kulture formiralo ekspertsku Radnu grupu, jer je 'Miroslavljevo jevanđelje' pisano na staroslovenskom jeziku i bilo je potrebno da ga neko pročita, pogleda i vidi šta se tačno desilo sa kontinuitetom teksta. Tada je uočeno da je prilikom konzervacije 1998. godine došlo do greške nakon konzervacije, odnosno prilikom povezivanja“, precizirala je Vanušićeva.
Prema njenim rečima, Radnu grupu koja se bavila pitanjem digitalizacije čine ljudi iz struke i namera je da se uradi digitalizacija na najsavremeniji način, ali da se ne ošteti Jevanđelje.
„Ono se čuva u Narodnom muzeju. Niko od nas, kao i šira javnost, nema mogućnost da dođe u dodir sa samom knjigom. S njom u dodir dolaze isključivo konzervatori Narodne biblioteke i Narodnog muzeja i za to postoje procedure“, ukazala je Vanušićeva.
Kako je navela, Jevanđelje je „vrlo bezbedno“ i čuva se u posebnim prostorijama koje imaju posebne mikroklimatske uslove, sa najsavremenijom komorom izrađenom 2019. godine, koja opet ima specifične uslove čuvanja.
Vanušićeva je rekla da je tokom digitalizacije dokument snimljen u najboljim uslovima i vrhunskom opremom, prenosi Tanjug.
„Sada je u fazi priprema tih snimaka, odnosno izrada sajtova koji će imati posebnu softversku zaštitu kako bi se onemogućila zloupotreba kada se ti snimci postave na internet, ili njihovo nedozvoljeno štampanje u komercijalne svrhe“, rekla je Vanušićeva.