Džonson je danas obavestio britansku i svetsku javnost da napušta mesto lidera konzervativaca i mesto premijera i da mu je "veoma bolno što svoj ceo mandat neće izneti do kraja". Sa funkcije je praktično sišao na polovini petogodišnjeg mandata koji su konzervativci osvojili na vanrednim parlamentarnim izborima, decembra 2019. Godine.
Ostavka Džonsona
Džonson je na taj potez na kraju bio primoran pošto je samo u poslednja 24 sata dobio 59 ostavki svojih saradnika, među kojima i pet ministara.
Već duže vreme mu se ljuljala stolica, ali se prozivkama opirao, pa ni danas saopštavajući odluku ispred Dauning strita 10 nije propustio da kaže da je tužan što mora da ostavi "najbolji posao“.
„Ovo je neobična sudbina jednog predsednika vlade u Britaniji zato što je u decembru 2019. godine na vanrednim izborima Boris Džonson dobio veliku većinu i jedan retko viđen mandat da sprovede sve što je obećavao. Njegova pobeda na izborima je u javnosti oživela veliku nadu da će Britanija iskoračiti iz dugogodišnje krize i političke i ekonomske“, kaže Ljepojević za Sputnjik.
To se, međutim, nije desilo i dva meseca posle njegovog dolaska na vlast i tako velikog entuzijazma desila se, podseća on, pandemija koronavirusa koja je donela brojne blokade, nezadovoljstvo stanovništva. Džonson je na kraju pribegao liberalnoj opciji gde vakcine nisu bile obavezne, aerodromi nikada nisu bili zatvoreni… ali je sve to uzelo dve godine.
Nije ih ozbiljno shvatio
U međuvremenu se nakupilo afera koje su otkrivene, među kojima su i žurke u Dauning stritu u vreme potpunog zatvaranja, koje mu nisu oproštene, a on to nije shvatio dovoljno ozbiljno.
Žurke u Dauning stritu u vreme potpunog zaključavanja zbog pandemije su, takođe, koštale Džonsona premijerske fotelje
© Matt Dunham
Naš sagovornik ukazuje i na još jedan bitan momenat koji je uticao na ovakav ishod.
„On se oslobodio četvorice ljudi koji su ga stvorili kao gradonačelnika Londona, koji su ga stvorili u Bregzitu, ali i na parlamentarnim izborima. On je njih odbacio, a ispostavilo se da ih je dobacila njegova žena. U javnosti je stvorena slika da Veliku Britaniju u stvari vodi supruga Borisa Džonsona, treća njegova supruga i da je to uvreda za Veliku Britaniju, pošto ljudi glasaju za predsednika vlade, a ne za njegovu ženu. To je otvorilo niz afera u kojima se on nije snašao“, kaže Ljepojević.
Ukrajinska kriza prelila čašu
Onda je, kako je dodao, došla ukrajinska kriza gde je on preuzeo ulogu vodećeg glasnogovornika Zapada prema Ukrajini i Rusiji, što je, kako kaže, kod dobrog dela javnosti prelilo čašu. On objašnjava i zašto:
„Britanija troši stotine miliona funti na taj rat, šalje oružje, a život postaje sve teži i teži. Za septembar su najavljeni novi generalni štrajkovi, dolazi i zima, gas i struja su poskupeli 100 posto, a 40 posto stanovništva neće moći da plaća tu cenu, znači neće imati grejanje. Sve to se nakupilo, ali opet, sam je kriv što je došao u tu situaciju, jer takvu popularnost na početku svog mandata dugo godina, decenijama nije imao nijedan predsednik vlade Velike Britanije.“
Zato se, po oceni Ljepojevića, ostavka Džonsona, iako je on pokušavao da je odloži, očekivala već neko vreme.
Spoljnopolitički komentator iz Londona ukazuje na još jednu činjenicu – da su centri moći, pre svega skoncentrisani u londonskom poslovnom Sitiju, procenili da on treba da ode što pre.
Siti se pita
Zato se to relativno brzo i desilo, kaže on, ističući da lebdi i pitanje da li je to i deo novog koncepta Svetskog ekonomskog foruma o velikom resetu globalizacije i zapadnog društva. Jedno je, po njemu, ipak izvesno.
„Novi premijer koji bi trebalo da dođe negde od oktobra i šta će biti, to ne može sada niko sad da kaže, izuzev činjenice da Velika Britanija ulazi u duboku političku i ekonomsku krizu koja će apsolutno oslabiti njen bilo kakav uticaj na geopolitičkom planu i šire gledano u međunarodnim odnosima“.
Na pitanje šta sada sledi posle ostavke Džonsona, on objašnjava da prema proceduri, kada predsednik vlade podnese ostavku to ne znači nove parlamentarne izbore, zato što lider partije koja je pobedila na izborima automatski postaje predsednik vlade. Zato sada treba da usledi procedura izbora lidera Konzervativne parije koji će kada bude bio izabran biti i predsednik vlade.
Ljepojević napominje da tu postoje dve mogućnosti. Ako bude jedan kandidat, onda poslanici vladajuće partije mogu samo da ga proglase kao što je to bilo u slučaju Tereze Mej. Ali ako bude više kandidata, što je, smatra on, više verovatno, onda se ide na izbore u članstvo Konzervativne partije što će trajati oko dva meseca.
Britanija bi za dva meseca trebalo da dobije novog premijera, kada vladujuća Konzervativna stranka umesto Džonsona izabere novog lidera
© AP Photo / Kirsty Wigglesworth
Podizvođač radova
Pitanje je, dodaje on, da li će „proći“ plan Džonsona da ostane premijer do izbora novog lidera stranke i premijera, jer tu postoji još jedna struja koja kaže da on mora odmah da ode i da mesto zauzme neki privremeni predsednik vlade. A to bi, po njegovom mišljenju, značilo još veći problem, odnosno dodatnu nesigurnost.
Na pitanje da li bi izbor nove vlade nešto promenio u stavu Britanije prema aktuelnim geopolitičkim okolnostima i ukrajinskoj krizi, on kaže da, koliko je primetio, u londonskom Sitiju, u tom poslovnom svetu, a to su najmoćniji ljudi u Britaniji, postoji jedno nezadovoljstvo politikom Britanije prema Ukrajini.
„Oni su ocenili da Britanija mnogo gubi s agresivnom politikom i s tim stvaranjem iluzije kako je mnogo bitna, a ona je samo podizvođač radova. Uopšte nije bitna, što i jeste jedan od motiva njenog agresivnog učešća u ukrajinskoj krizi. Ovi ljudi iz Sitija govore da mnogo gube. Šta će nova vlada da uradi videćemo, ali u svakom slučaju, ona dolazi u situaciji kada će neke stvari biti jasnije u Ukrajini, mada je već sada jasno, a to je Boris Džonson i rekao pre izvesnog vremena, da će Rusija pobediti u Ukrajini. Pošto u Ukrajini ratuje kompletan Zapad protiv Rusije, a Ukrajina je samo prostor, onda to znači i poraz Zapada,“ kaže Ljepojević.
Kako će se Britanija u tome snaći, teško je reći, ističe sagovornik Sputnjika.