On je, odgovarajući na pitanja parlamentaraca u Bundestagu, istakao:
„Pitanje na koji način to može biti organizovano, razmatraju zemlje članice G7, kao i to koja od članica je spremna da pruži te garancije. Nemačka je jedna od tih“, istakao je Šolc.
Kako je objasnio, bezbednosne garancije za Ukrajinu ne mogu biti analogne odredbama člana Severnoatlantskog sporazuma o kolektivnoj odbrani NATO-a. One moraju biti adaptirane u skladu s konkretnom situacijom.
Šolc je dodao da se na ovu temu razgovara i sa Kijevom, ali da „to ni izbliza nije završen proces“.
U sastav organizacije G7 ulaze, pored Nemačke: Italija, Japan, Francuska, Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Kanada.
Specijalna vojna operacija u Ukrajini
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koji su već osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.
Ministarstvo odbrane Rusije redovno naglašava da ruska vojska ne nanosi nikakve udare po gradovima Ukrajine: vojna infrastruktura se onesposobljava visokopreciznim sredstvima.