Ovako postojanje ovlašćenja „127E“ komentariše politikolog Aleksandar Pavić. Podsećamo, američki časopis „Intersept“ došao je do saznanja o ovlašćenju „127E“, kojim je Kongres ovlastio Pentagon da može da vodi proksi ratove širom sveta. Na osnovu njega američko ministarstvo odbrane pokrenulo je 23 programa proksi ratova između 2017. i 2020, u koje je uloženo oko 310 miliona dolara.
Dobro je podsetiti se prave prirode američkog sistema
Prema Pavićevim rečima, razotkrivanje postojanja programa „127E“ samo je deo slagalice u koju spadaju i „Pentagonska dokumenta“, kao i podaci koje su objavili „Vikiliks“ i Edvard Snouden. međutim, danas je medijska atmosfera na Zapadu drugačija u odnosu na onu koja je vladala čak i pre desetak godina.
Zapadni mediji danas su daleko kontrolisaniji nego tada.
„Što se tiče informacije kao takve, ona bi trebalo da odjekne kao bomba širom sveta. Ali, nažalost, ovo je jedno stota bomba ove vrste i ljudi su već pomalo oguglali. Zapadna javnost praktično se dezinformiše putem medija i preko njih se javnost mnogo teže mobiliše. U ostatku sveta, mislim da je ljudima postalo jasno šta Amerikanci rade, tako da ovo neće postati ista vrsta senzacije kao što je bio slučaj sa „Vikiliksom“ ili Snoudenom“, napominje Pavić.
Ipak, dobro je s vremena na vreme se podsetiti kakva je prava priroda sistema koji vlada u Vašingtonu, kao i da taj sistem najmanje veze ima sa širenjem ljudskih prava i čovekoljublja, dodaje on.
Jedan od niza tajnih programa
Pavić podseća da Vašington slične programe sprovodi još od kraja II svetskog rata – poznato je da su u Vijetnamu operisali takozvani „savetnici“, za koje tadašnja američka i svetska javnost nisu znali, a koji su igrali odlučujuću ulogu u odlučivanju o američkom mešanju u građanski rat u Vijetnamu. U korenu svega je, kaže on, to što je Vašington svaku tačku na svetu proglasio mestom na kome ima nacionalni interes. To je logika koja je Americi dala pravo da se mešaju u političke stvari u celom svetu.
„Samo ću navesti još jedan program koji je na videlo izašao pre godinu, dve. A to je da Pentagon ima tajnu vojsku od najmanje 60 000 ljudi koji deluju širom sveta, sa većim budžetom nego što ima program „127E“. Pri tome, tu nisu samo vojnici. Tu mogu da budu i ljudi koji se vode kao biznismeni, novinari i to je isto deo te ogromne mreže koju je američka duboka država napravila širom sveta kako bi mogla da utiče na događaje na svakoj tački na planeti“, objašnjava naš sagovornik.
Prema Pavićevim rečima, zanimljivije pitanje zašto je ovaj dokument otkriven tek sada.
„To je verovatno zbog obračuna unutar duboke države jer takve stvari ne izlaze u javnost tek tako ili spontano“, smatra on.
Posledice vođenja politike kroz tajne programe kao što je „127E“ vidimo naročito nakon pada Berlinskog zida, u Avganistanu, Siriji, bivšoj Jugoslaviji, Iraku, tokom Arapskog proleća, dodaje Pavić.
„Gde god se dešava neka politička nestabilnost, možemo da budemo skoro sigurni da to ima neke veze sa nekim od američkih tajnih programa, tajnih službi, tajnih vojski ili operativaca. Tako da globalni haos koji sada nastaje, koreni većeg dela toga su u Vašingtonu“, kaže Pavić.
Kongres je nemoćan jer zavisi od vojne industrije
Pod šifrom „127E“ vode se programi nad kojima bi, kao jedini koji je američkim ustavom ovlašćen da vodi rat, Kongres trebalo da vrši nadzor. Međutim, to nije slučaj odavno, navodi naš sagovornik. Na odsustvo nadzora odlučujuće utiče oligarhizacija političkog života i način na koji se vode i finansiraju izborne kampanje, kaže Pavić.
„Neko je rekao da sada funkcioniše najbolji Kongres koji novac može da kupi. I to važi ne samo za ovaj saziv, već za sazive decenijama unazad, tako da od njih teško može da se očekuje neophodna vrsta nadzora“, kategoričan je naš sagovornik.
U stvari, Kongres bi mogao da vrši kontrolu nad ovim i sličnim programima kada bi hteo, ali, njegova zavisnost od korporacija, na prvom mestu od vojnoindustrijskog kompleksa sprečava ga u tome.
Da Kongres, u kome mnogi članovi zavise od finansiranja proizvođača naoružanja kontrolišu sprovođenje tajnih programa, bilo bi isto što i kozi dati da čuva kupus, kaže Pavić.
„Oni su deo toga, njihov ponovni izbor zavisi od vojne industrije i neće koristiti ovlašćenja koja bi mogli da koriste. Do kontrole obično dolazi kada izbije neki skandal. Sećamo se čuvene afere „Irangejt“. Ali, tada je već kasno. Tada je već napravljena ogromna šteta, ali tada na videlo izađe samo vrh ledenog brega“, ističe Pavić.
Da je postojao pravi nadzor i prava debata, veliko je pitanje da li ovakav program, kakav je „127E“ uopšte mogao i da zaživi, zaključuje sagovornik Sputnjika.
Sirija, Liban, Jemen, Irak, Libija, Mali, Tunis, Niger, Somalija, neke su od zemalja u kojima je sprovođen program po ovlašćenju „127E“.
Program omogućava Amerikancima da naoružavaju, obučavaju i obezbeđuju obaveštajne podatke stranim snagama. Međutim, za razliku od tradicionalnih sličnih vidova saradnje sa drugim zemljama, kroz ovlašćenje „127E“ predviđeno je da „partnerske“ ili zajedničke snage prate naređenja Vašingtona i izvode misije protiv neprijatelja SAD, kako bi se ostvarili američki interesi, služeći tako kao proksi vojska Pentagona.
„Intersept“ navodi da gotovo nijedna informacija o tim operacijama nije saopštena Kongresu ili zvaničnicima Stejt departmenta. Generalno nije poznato gde su takve operacije izvođene, koliko često, kakvi su im bili ciljevi, pa čak nije poznat ni identitet stranih snaga sa kojima su SAD sarađivale kroz to ovlašćenje.