Projekt je deo veće inicijative „The Ocean Decade“, koju predvodi UN, a oslanja se uglavnom na dobrovoljni doprinos u vidu podataka okeanske topografije.
Rok mapiranja kompletnog morskog dna na planeti do 2030. godine je moguće ostvariti zahvaljujući napretku tehnologije i već dostupnih podataka. Samo tokom prošle godine je mapirano 9.841 miliona kvadratnih kilometara morskog dna primarno otvaranjem arhiva, u odnosu na aktivne napore mapiranja.
Naučnici veruju da će prikupljanje batimetrijskih podataka pomoći u boljem razumevanju klimatskih promena i u naporima za očuvanje okeana. Mapiranje okeanskog dna pomaže i u otkrivanju cunamija i drugih prirodnih katastrofa.
Mnogi od korištenih podataka su već postojali. Projekt se oslanja na doprinose vlada i kompanija, ali neki od njih još uvek oklevaju da otvore svoje arhive iz straha od odavanja nacionalnih ili poslovnih tajni, prenosi portal Kliks.
Svi podaci će biti dostupni javnosti putem interneta i GEBCO globalne mreže. Pre projekta „Sibed 2030“ je bilo javno dostupno veoma malo podataka dobijenih direktnim mapiranjem. Većina batimetrijskih merenja se procenjuje pomoću očitavanja satelitskog visinomera, a ta očitavanja daju veoma grubu predstavu o morskom dnu. Neki naučnici veruju da bi napori za pronalazak nestalog aviona „Malezija erlajnsa“ bili uspešniji zahvaljujući novijim i preciznijim metodama mapiranja okeanskog dna.