SRBIJA

Ista meta, isto rastojanje: Da li EU može da uslovi Srbiju da uvede sankcije Rusiji?

Niti Srbija može nešto promeniti u pregovaračkom procesu sa EU, niti EU može naneti štetu Srbiji koja bi je navela da promeni dosadašnju poziciju. Zahtevi Evropskog parlamenta vezani za Kosovo i hitno uvođenje sankcija Rusiji nisu novost i priča se svodi na isto mesto i isto rastojanje, kaže analitičar Aleksandar Gajić.
Sputnik
Hitno uvođenje sankcija Rusiji i Belorusiji te potpisivanje pravnoobavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom ključni su uslovi za dalji napredak Srbije na putu evrointegracija, stoji u danas usvojenoj Rezoluciji Evropskog parlamenta.
Vladimir Bilčik
„Pristupanje EU strateška je odluka Srbije, a EP očekuje da je strateški tretira i političko rukovodstvo zemlje. Zato je važno da se Srbija kreće ka EU, a ne u stranu", prokomentarisao je izvestilac za Srbiju Vladimir Bilčik.
Po mišljenju Aleksandra Gajića iz Instituta za evrospke studije, zahtevi izneti u Rezoluciji nisu ništa novo, i dok evroparlamentarci istrajavaju u istim ocenama i istim zahtevima da se Srbija usaglasi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, Srbija stoji na svojim nepromenjenim pozicijama.

Bez dramatičnih promena

Rezolucija, kaže Gajić, nije pravnoobavezujuća, ali pokazuje stav Evropskog parlamenta i način na koji se demonstrira taj stav unutar institucija EU vezan za zahtev Srbiji da se usaglasi sa spoljnom politikom EU a koji se zapravo tiče uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji.
Skup podrške Rusiji iz Beograda
„Oni od toga ne odustaju ali se taj pritisak i ne povećava. Ne vidim na koji način misle da se taj zahtev realizuje s obzirom da Srbija ostaje dosledna stavu da želi da zadrži poziciju - da se ne pridruži sankcijama i, sa druge strane, da ne prekine pregovarački proces sa EU.“
Gajić je uveren da neće biti nekih dramatičnih promena, odnosno nekog pojačanog vida pritiska na Srbiju, te da će situacija ostati takva.
„Ne vidim da će EU u svom arsenalu naći neki dodatni argument ili instrument za pritisak kojim bi Srbiju primorala da promeni svoj stav“, kaže naš sagovornik.

Priča na dugom štapu

Činjenica da se potpisivanje pravnoobavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa sa Prištinom, zasnovanog na međusobnom priznanju prvi put pominje u zvaničnom dokumentu EU, po oceni našeg sagovornika, takođe ne poziva na višak opreza.
Priština - Albanske i Američke zastave

„Priča o pravnoobavezujućem sporazumu je na dugom štapu jer sa druge strane vidimo i da kosovski Albanci odnosno Kurtijeva vlada povišava temperaturu i provocira konfrontaciju tako da ne vidim da je u dogledno vreme moguće da se albanska strana primiri niti da pregovori urode nekim plodom i dovedu do bilo kakvog obavezujućeg sporazuma.“

Situacija ostaje nepromenjena

Mogućnost da EU Srbiju na bilo šta primora ali i da joj Srbija izađe u susret gotovo da ne postoji, jer, ukazuje Gajić,oni nemaju neiscrpan ucenjivački kapacitet niti mogu da ponude o Srbiji nešto dovoljno efikasno što bije navelo da promeni svoj stav.
Zastava EU u Berlinu, Nemačka

„Situacija ostaje nepromenjena na duži rok. U međuvremenu, priča vezana za uvođenje sankcija Rusiji i sam konflikt u Ukrajini poprimiće druge dimenzije, odnosno stvari će se razrešiti ovako ili onako, i u jednom momentu, iako će sankcije EU ostati, biće bespredmetno insistirati na njihovom uvođenju.“

Kako vreme bude prolazilo a situacija ostajala identična, doći će do popuštanja pritisaka zbog drugih problema koji će se naći pred EU, uveren je Gajić.
Komentar