Cene prirodnog gasa u Evropi ponovo dostižu najviše nivoe od marta ove godine usled smanjenja ruskih isporuka i štrajka radnika u gasnim kompanijama u Norveškoj, koja je glavni snabdevač Evrope energentima. Cena plavog goriva je premašila cifru od 1.800 dolara za hiljadu kubnih metara, a Rustam Tankajev, član Komiteta ruske trgovinske i industrijske komore za energetsku strategiju i razvoj energetskog kompleksa, smatra da su razlozi poskupljenja gasa očigledni - pre svega, na to utiču antiruske sankcije.
"Situacija sa poskupljenjem gasa se dogodila zbog sankcionih akcija EU, pa je samim tim ova situacija sa smanjenjem obima isporuka i povećanjem cena na savesti EU. Osim toga, imamo veoma visoke temperature u Evropi. U mnogim zemljama se te temperature drže na oko 40 stepeni Celzijusovih, što primorava Evropljane da umnogome koriste klima-uređaje. Efikasnost klima uređaja je niža nego uređaja za grejanje, pa se potrošnja gasa za proizvodnju električne energije u Evropi povećala, dok je punjenje podzemnih skladišta gasa zaustavljeno“, objašnjava Tankajev.
Isporuke ruskog gasa „Severnim tokom 1“, koji ide od Rusije po dnu Baltičkog mora do Nemačke, smanjene su za 60 odsto jer kanadska podružnica nemačke kompanije „Simens“ nije vratila turbine sa remonta zbog zapadnih sankcija Rusiji, dok ni tranzit kroz Ukrajinu ne radi punim kapacitetom. Osim toga, ovakva situacija je izazvana i nepromišljenim akcijama Zapada i konkretno Nemačke koja je stopirala pokretanje novog gasovoda „Severni tok 2“.
Takođe, od 11. jula „Severni tok 1“ će zbog redovnih godišnjih radova na održavanju biti zatvoren na 10 dana. To nije politička igra ruskog giganta „Gasproma“ i Kremlja, kako to predstavljaju neki zapadni političari, već je reč o planiranim radovima koji su najavljeni Nemačkoj i drugim evropskim zemljama koje dobijaju gas preko tog gasovoda.
Nemačka i generalno EU pribojavaju se da „Severni tok 1“ neće biti vraćen u stroj i strahuju od potpunog prekida ruskih isporuka gasa, te apeluju na građane da štede energiju i najavljuju moguće restrikcije, zaboravljajući da je sudbina tog gasovoda u njihovim rukama, s obzirom da bi se dogovorom sa Kanadom mnogo toga rešilo.
Ankete pokazuju da se svaki drugi Nemac plaši smrzavanja tokom predstojeće zime ako dođe do nestašice ruskog gasa
© Fotolia / pioregur
Evropi preti recesija
Snabdevanje energentima je sve teže. Situacija u Ukrajini je dovela je do prave evropske krize, a duboka recesija u Evropi je neizbežna u slučaju nestašice gasa. Smanjenje isporuka gasa dodatno će povećati cene energenata za potrošače, povećavajući inflaciju i pritiske na privredu, što samo po sebi predstavlja rizik od recesije.
Ankete pokazuju da se svaki drugi Nemac plaši smrzavanja tokom predstojeće zime zbog nestašice ruskog gasa u zemlji, a oko 75 odsto ispitanika nazvalo je povećanje cena energenata „teškim ili veoma teškim teretom“. Polovina njih je priznalo da im se finansijska situacija pogoršala, dok je, prema statističkoj službi Evrostat, inflacija u EU je u junu dostigla vrhunac od uvođenja jedinstvene valute pre 20 godina.
Trenutna popunjenost skladišta gasa u Nemačkoj iznosi oko 60 odsto, ali u toj zemlji kažu da će gasa imati za maksimum dva meseca ako dođe do prekida isporuka iz Rusije.
Ruski eksperti smatraju da se situacija može promeniti ako kolektivni Zapad ublaži antiruske sankcije, što bi barem omogućilo da se turbine vrate do stanice „Portova“ u Baltičkom moru. Takođe, kaže Tankajev, poskupljenje gasa u Evropi će se usporiti kada se evropsko stanovništvo opredeli „za opstanak“.
„Situacija sa gasom u Evropi je tužna. Evropljani moraju da biraju - ili će se baviti politikom ili će se odlučiti za preživljavanje. Ne znam šta će evropski političari izabrati, ali znam da će stanovništvo zemalja EU izabrati opstanak. Oni žele jeftin gas i benzin i to će reći na jesen na izborima“, zaključio je Tankajev.
EU je usvojila zakonsku regulativu prema kojoj do 1. novembra ove godine popunjenost skladišta gasa treba da iznosi 80 odsto, a narednih godina do 90 procenata. Skladišta gasa postoje u 18 od 27 zemalja EU, ali ako se ovakav trend nastavi upitno je da li će taj plan biti realizovan. Zbog toga nemački političari upozoravaju da bi nestašica energenata u Evropi mogla bi da izazove "bitku oko raspodele gasa" među zemljama EU.
Štrajk u Norveškoj dodatno komplikuje situaciju
Dodatne probleme u snabdevanju Evrope stvara i štrajk norveških radnika na morskim naftnim i gasnim platformama zbog čega je energetska kompanija „Ekvinor“ saopštila da je pokrenuto zatvaranje tri polja u Severnom moru. Procenjuje se da bi dalja planirana eskalacija štrajka mogla već do subote da dovede do zaustavljanja skoro jedne četvrtine norveške proizvodnje gasa, i oko 15 odsto proizvodnje nafte.
Ruski ekspert Igor Varjaš objašnjava da norveški radnici traže povećanje plata kako bi kompenzovali rastuću inflaciju, koja dolazi usred visokih cena nafte i gasa.
"Sindikati u Norveškoj pokušavaju da dođu do novog socijalnog dogovora. Oni smatraju da ako su već kompanije počele da prodaju naftu i gas skuplje nego ranije, onda bi sada trebalo da daju veće plate zaposlenima. Ako kompanija stvara više dodate vrednost, onda deo tog iznosa treba da pripadne i zaposlenima. To je tako, ali za sada se ne zna gde ide ta uvećana dobit“, objasnio je Varjaš.
Ako su motivi za štrajk ispravni, onda je „tajming čudan“, dodao je ekspert.
"Odluka da se sada stupi u štrajk je čudna. Zbog toga će se ukupna proizvodnja nafte i gasa u Evropi smanjiti. S obzirom na to da istovremeno dolazi do postepenog odricanja od ruskih energetskih resursa, ova situacija dovodi do povećanja cena energenata. Nije mi jasno kako će ovo da izdrže jer će značajno poskupeti ceo lanac - od proizvodnje do krajnje potrošnje robe...“, upozorio je Varjaš.
U svakom slučaju, tenzije zbog snabdevanja i cena gasa ostaju, a osećaju se i posledice, čak i u Nemačkoj, koja je vodeća ekonomija Evrope.
Nemačka energetska kriza već je dovela do rekordno visoke inflacije, ugrožavajući socijalnu stabilnost. Ako se situacija pogorša industrija će stradati, a to bi moglo da uništi ekonomiju i dovede do gubitka radnih mesta.