Borislavova je u izjavi za radio „Darik“ navela da bugarske specijalne službe još od februara imaju podatke o političkim i javnim poslenicima čiji je cilj stvaranje proruske atmosfere u društvu. Kako tvrdi, oni sredstva dobijaju iz Rusije i to oko 2.000 evra mesečno.
Džendov, međutim, smatra da takva izjava premešta fokus sa onih političara i novinara koji imaju veći prostor za prezentovanje svojih stavova i koji nameću svoju interpretaciju događaja u Bugarskoj i svetu. On je pozvao da se otkriju imena onih koji dobijaju novac od Moskve napominjući da do sada nije bilo dokaza za takve tvrdnje.
„A sada se vraćamo na glavno pitanje – onim ogromnim sumama koje izdvajaju SAD kako bi sponzorisale uzak krug bugarskih političara, novinara i analitičara koji ne izlaze iz najvećih bugarskih medija i nameću svoja gledišta i interpretaciju događaja koja se u potpunosti poklapa sa američkim interesima. Još veći skandal je to što reklamiraju i dve vladajuće partije – ‘Nastavićemo promene’ i ‘Demokratsku Bugarsku’. To je direktno mešanje u unutrašnja pitanja Bugarske tako što plaćaju lokalnim agentima strane države. Podjednako je skandalozno kao i finansiranje pete kolone Putina u Bugarskoj. Jedina suštinska razlika je u tome što za ovo poslednje nema dokaza dok je ovo prvo dokumentovano i dostupno svima“, navodi novinar.
Kao primer je naveo Američki fond za Bugarsku koji je u poslednje dve godine finansirao mnoge medije, nevladine organizacije i javne ličnosti koji otvoreno promovišu projekat „Nastavićemo promene“ premijera Kirila Petkova i „Demokratsku Bugarsku“.
Novinar je naveo imena brojnih organizacija i ličnosti, napominjući da je raspon sredstava od 60.000 – 1.358.000 leva.
Najviše novca dobija Antikorupcijski fond za projekat „Povoljna poslovna klima“. Radi se o nevladinoj organizaciji koja ima vodeću ulogu u pripremi izveštaja EK o vladavini prava u Bugarskoj, kao i izveštaja Stejt departmenta, tvrdi novinar.
„Mnogi mediji, NGO i novinari dobijaju ili su dobijali novac u vidu granta i od drugih stranih organizacija – američkih fondova, kao i evropskih, kao što je Norveški finansijski mehanizam (Mehanizam Islanda, Lihtenštajna i Norveške za evropsku solidarnost)“, zaključuje Džendov.