Način na koji komarci traže svoje domaćine i hrane se njihovom krvlju važni su faktori u tome kako virus cirkuliše u prirodi. Komarci šire bolesti delujući kao prenosioci virusa i drugih patogena.
Za imunologe i istraživače zaraznih bolesti, bolje razumevanje interakcije virusa s domaćinom može ponuditi nove strategije za prevenciju i lečenje bolesti koje prenose komarci, piše Penga Vang, imunolog sa Univerziteta Konektikat za portal „Konverzejšen“.
Podmukla taktika virusa
Komarci lociraju potencijalnog domaćina pomoću različitih čulnih znakova, poput telesne temperature i ugljen-dioksida koji se oslobađa iz daha. Mirisi takođe igraju važnu ulogu.
Vang i njegov tim su istražili mogu li virusi koje prenose komarci, poput denga groznice i zike, takođe promeniti miris osobe kako bi bila privlačnija komarcima i postoji li način da se te promene spreče.
Kako bismo to istražili, stavili smo miševe zaražene virusom denge ili zika, nezaražene miševe i komarce u jedan od tri kraka staklene komore. Kad smo primenili protok vazduha kroz komore za miševe kako bismo usmerili njihove mirise prema komarcima, otkrili smo da je više komaraca odlučilo da leti prema zaraženim miševima nego prema nezaraženim miševima, kaže Vang.
Nakon toga su procenili ulogu telesnih mirisa u povećanoj privlačnosti komaraca prema zaraženim miševima. Otkrili su da je broj komaraca koji lete prema zaraženim i nezaraženim miševima uporediv. To ukazuje da je postojalo nešto u mirisima zaraženih miševa što je privuklo komarce prema njima, piše Vang.
Kako bi identifikovali miris, izolovali su 20 različitih gasnih hemijskih spojeva iz mirisa koje su otpuštali zaraženi miševi. Tako su i otkrili da tri gasna hemijska spoja stimulišu značajan odgovor u antenama komaraca.
Kad smo primenili ova tri spoja na kožu zdravih miševa i ruke ljudskih dobrovoljaca, samo je jedan, acetofenon, privukao je više komaraca u poređenju s kontrolnim testom. Otkrili smo da zaraženi miševi proizvode 10 puta više acetofenona nego nezaraženi miševi, pojašnjava Vang.
Slično tome, Vang i njegov tim su otkrili da su mirisi prikupljeni iz pazuha pacijenata s denga groznicom sadržavali više acetofenona nego oni kod zdravih ljudi.
Kad smo primenili mirise pacijenata s denga groznicom na jednoj ruci volontera i mirise zdrave osobe s druge strane, komarci su dosledno bili više privučeni ruci s mirisom denga groznice, kaže Vang.
Navedeni rezultati upućuju na to da su virusi denge i zika sposobni da povećaju količinu acetofenona koji njihovi domaćini proizvode i ispuštaju, što ih čini još privlačnijim za komarce.
Kako virusi povećavaju proizvodnju acetofenona?
Američki naučnici su nakon toga otkrili kako virusi povećavaju količinu acetofenona koji privlači komarce i kojeg njihovi domaćini proizvode.
Acetofenon, osim što je hemikalija koja se obično koristi kao miris u parfemima, takođe je metabolički nusprodukt koji obično proizvode određene bakterije koje žive na koži i u crevima ljudi i miševa. Stoga smo se pitali ima li to veze s promenama u vrsti bakterija na koži, pojašnjava Vang.
Kako bismo testirali ovu ideju, uklonili smo, ili kožne, ili crevne bakterije sa zaraženih miševa pre nego što smo ih izložili komarcima. Dok su komarci još uvek bili više privučeni zaraženim miševima s iscrpljenim crevnim bakterijama u poređenju s nezaraženim miševima, bili su značajno manje privučeni zaraženim miševima s iscrpljenim kožnim bakterijama.
Ti rezultati su sugerirali da su kožne bakterije bitan izvor acetofenona.
Kad smo usporedili sastav kožnih bakterija zaraženih i nezaraženih miševa, utvrdili smo da je uobičajena vrsta štapićastih bakterija, Bacillus , glavni proizvođač acetofenona i da je imala značajno povećan broj na zaraženim miševima. To je značilo da su virusi denge i zike mogli promeniti miris svojih domaćina, menjajući mikrobiom kože, objašnjava Vang.