Kultura kanselovanja se, naime, ozbiljno umešala i u kulinarstvo, pa je tako u restoranu za goste samita NATO u Madridu preko noći ruska salata, koja se greškom omakla kuvarima na meniju, preko noći prekrštena u kijevsku.
Ruska salata postala - kijevska
Kulinarski intervencionizam nije zaobišao ni Unesko, koji se po hitnom postupku latio „gorućeg pitanja“ i boršč, tradicionalno jelo ruskih stanovnika Kijeva, kako je to krajem 16.veka posvedočio jedan trgovac iz Gdanjska, zaštitio kao „ukrajinsku nematerijalnu baštinu“. Šta konkretno tu treba štititi, da li cveklu i kupus od kojih se pravi to jelo, da li mirođiju koja se dodaje na kraju, nije objašnjeno. Ili možda ti sastojci imaju drugi ukus ako su rasli na ruskoj a ne ukrajinskoj zemlji.
A sve je počelo prisvajanjem Kijevske Rusije. Setimo se samo posta američke ambasade u Kijevu, koja je početkom ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini dokazivala da je ta drevnoruska država zapravo ukrajinska, ilustrujući to fotografijama na kojima se prikazuje da su u 10-11.veku u Kijevu već postojali pravoslavni manastiri (valjda nepostojeće ukrajinske crkve) dok su na mestu današnje Moskve još bile neprohodne šume.
Još ranije je bivši predsednik Ukrajine Viktor Juščenko, oslanjajući se na pojedine ukrajinske istoričare, u funkciji konsolidacije ukrajinskog nacionalnog identiteta gurao u opticaj termin Kijevska Rus – Ukrajina, pa je čak ustanovio praznik Dan pokrštavanja Kijevske Rusi- Ukrajine, svojatajući ruskog kneza Vladimira koji je 988. primio hrišćanstvo i tako uveo Ruse u pravoslavni svet.
Ukidanje svega ruskog
Ukidanje svega ruskog od tada je napredovalo u Ukrajini mic po mic a zatim ubrzano od državnog prevrata na Majdanu 2014, zabranom ruskog jezika prvo u ustanovama i školama, a onda i u medijima, kulturi, prodavnicama...
Vrhunac pomamne derusifikacije bio je predlog aktuelnog predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog Vrhovnoj Radi da se Rusi izbace iz spiska autohtonih naroda Ukrajine. Zakon je usvojen u julu 2021. čime je pripremljen teren da se Rusi proglase okupatorima.
Dehumanizacija Rusa dobija preteće ubrzanje s početkom ruske specijalne operacije u Ukrajini – prikazuju ih kao zveri, nazivaju nedovršenim ljudima (na ruskom „nedočelovek“), „rašistima“, „orcima“ a Rusiju Mordorom. Ali to je tek početak.
Virus rusofobije izvorno ubačen u Ukrajinu iz zapadnih centara moći brzinom svetlosti širi se kao epidemija na Zapadu zahvaćenom svojevrsnom ukrajinizacijom. Sve što ima prefiks ruski biva oblaćeno, srozano, uniženo, prokaženo, ili čak izbrisano, poništeno i sankcionisano, zaključno s nesretnim ruskim mačkama kojima je zabranjeno učešće na međunarodnim izložbama po svetu.
Orvelovsko jednoumlje
I to je bilo malo u nadmetanju u orvelovskom jednoumlju, pa je samim Rusima uskraćeno pravo da budu patriote i da vole svoju zemlju. Štaviše, podsticani su da je izdaju.
Da bi i pomislili na bilo kakvu šansu da se negde u svetu potvrde u svojoj profesiji, bio to sport, nauka, kultura, tražilo se da se odreknu svoje zemlje i javno osude Rusiju i njenu politiku. Od tenisera, hokejaša i klizača do ozbiljnih naučnika, pisaca i umetnika.
Oni pak na Zapadu koji bi se usudili da kažu ijednu makar neutralnu reč o Rusiji, ili da u medijima ponude koliko-toliko uravnoteženu sliku dešavanja u Ukrajini zasuti su najgrđim epitetima i pretnjama i žigosani u javnosti, rizikujući često da izgube posao.
U nadrealnom takmičenju u rusofobiji stiglo se na kraju do već pomenutih ruske salate i boršča. Možda je sledeće da se ruski jezik proglasi ukrajinskim, što se, prema svedočenjima nekih putnika sa londonskog Hitroa već desilo, gde je uz instrukcije na ruskom stavljena - ukrajinska zastava.
Srbi već iskusili kanselovanje
U celom ovom kafkijanskom rijalitiju Srbima je ipak nešto lakše da se snađu - već su iskusili sopstveno kanselovanje i stigmatizovanje, osetili na svojoj koži kako je kad postaneš agresor na postojbini svojih predaka, budeš proglašen balkanskim mesarom i genocidašem od onih koji su te klali i satirali.
Već godinama slušaju i ne mogu da veruju kakve sve apsurdne i sumanute uslove i ucene mogu da smisle specijalno za njih na Zapadu, od toga da izruče celo svoje rukovodstvo Hagu, da pretope tenkove svoje vojske, prećutkuju zločine nad Srbima, priznaju da su izvršili genocid nad svima u okruženju, do genijalne ideje da za dalje evrointegracije treba da se obostrano priznaju sa delom svoje teritorije.
Da nas nije zaobišlo ni prisvajanje kulinarske baštine govori trivijalni detalj da je ajvar registrovan kao slovenačka zaštićena marka, makar se pravio od leskovačke paprike. Zato ako se nastavi sled iščašenih paralela, ne bi nas začudilo da nam kao sledeći uslov za nastavak evrointegracija zatraže ne samo da uvedemo sankcije Rusiji, bacivši pod noge sopstvene nacionalne interese ali i viševekovno bratstvo i prijateljstvo s ruski narodom, nego i da kod nas popularnu rusku salatu preimenujemo u – kijevsku.