Dva samita i dva sveta: Zašto je proširenje BRIKS-a važnije od proširenja Evropske unije

Za to vreme, na drugoj strani sveta, i to ne samo u geografskom već i u geopolitičkom pa i vrednosnom smislu, u Pekingu je, u virtuelnom formatu, održan 14. samit BRIKS-a.

S jedne strane pompezno praznoslovlje – budući da su krupne reči jedino što Evropska unija još može da ponudi u obilnim količinama – a sa druge, konkretni dogovori o sveobuhvatnom i metodičnom produbljivanju saradnje u okviru BRIKS-a. Uz njegovo proširivanje koje će se dogoditi mnogo pre daleke 2050. godine, i to bez ispunjavanja beskonačnog niza uslova. Među kojima se, kao najvažniji, sad ispostavlja samoubilačko svrstavanja u zapadni front protiv Rusije.

„Ovo je istorijski trenutak“, proglasio je prošlog petka predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel posle odluke da se Ukrajini i Moldaviji udeli status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, koja je za ovu zgodu obukla žuti sako i plavu košulju, rekla je i da su Ukrajinci pokazali da su „spremni da umru“ za evropsku perspektivu, a „mi želimo da žive sa nama u evropskom snu“. A i Moldavija je, požurio je da se prijavi predsednik njenog parlamenta Igor Grosu, „spremna da se priključi novim sankcijama protiv Rusije. Pokazaćemo solidarnost sa Evropskom unijom, naš status i naše evropske aspiracije na to nas obavezuju.“

Zauzvrat, doduše, obećao im je francuski državni sekretar za evropske poslove Klement Bone, „uprkos konsenzusu o dodeljivanju kandidatskog statusa, oni ne treba da očekuju ubrzan put ka članstvu“. Što nas vraća na predsednicu Evropske komisije u bojama ukrajinske zastave i ostale slične izlive praznoslovlja, i 2050. kao jedini rok koji je izričito spomenut. Uostalom, iduće godine navršiće se 20 godina otkako je i Zapadnom Balkanu obećana evropska perspektiva, pa Severnoj Makedoniji i Albaniji ni ovog puta nije određen datum početka pregovora o članstvu. Severna Makedonija, inače, status kandidata ima još od 2005, Albanija od 2014.

Spomenuta solidarnost sa EU u antiruskim sankcijama pak mogla bi da dođe po zanimljivoj ceni. Nemački vicekancelar i ministar ekonomije Robert Habek, naime, u opširnom razgovoru za „Špigl“, u kome se hvali da se manje tušira da bi tako uštedeo energiju, upozorava kudikamo ozbiljnije: „Ako ne bude dovoljno gasa, određene grane industrije moraće da budu zatvorene... Za neke industrije, to će biti katastrofa. Ne govorimo o nekoliko dana ili nedelja, već o produženom periodu zatvaranja. Govorimo o ljudima koji će izgubiti posao, o regionima koji će ostati bez čitavih industrijskih kompleksa.“

I zato će, najavljuje Habek, Nemačka da se vrati termoelektranama na ugalj koje je prethodno ugasila. Postoji samo jedan mali problem – 45 odsto svog uglja Nemačka je uvozila iz Rusije. Sada taj ugalj, kao i sve drugo što proizvodi, Rusija izvozi u Kinu, u Indiju i sav ostatak slobodnog sveta – čak za 38 odsto porasla je trgovinska razmena između Rusije i članica BRIKS-a u prva tri meseca ove godine.

Upravo su slobodna saradnja među suverenim državama i međusobna solidarnost – nasuprot politici kazni i sankcija koju diktira jedan centar moći – bili vodeća tema prošlonedeljnog samita BRIKS-a koga je organizovala Kina pod motom „visoko-kvalitetnog partnerstva kao vesnika nove ere globalnog razvoja“.

U završnoj deklaraciji od 75 tačaka govori se o produbljivanju saradnje na svim poljima – od ekonomije, preko kovida do bezbednosti – no, nije bilo reči samo o produbljivanju, već i o proširivanju saradnje; uz lidere pet članica BRIKS-a na video-konferenciji su učestvovali i predsednici i premijeri još 13 zemalja globalnog Juga, od Alžira, Egipta, Senegala i Etiopije, preko Irana, Kazahstana, Malezije i Indonezije, do Argentine čiji je ambasador u Kini Sabino Vaka Narvaha, karakteristično, uoči početka samita objasnio da Argentina želi da se priključi BRIKS-u jer tu „nema uslovljavanja saradnje“.

U tom duhu, domaćin skupa, kineski predsednik Si Đinping, osudio je politiku sankcija i upozorio da će „svi koji pokušaju da formiraju ekskluzivne blokove završiti tako što će sami biti izolovani“. A naročite pažnje vredna je i opomena predsednika Rusije Vladimira Putina da zapadne države sprovode „neodgovornu makroekonomsku politiku“ koja uključuje i „nekontrolisano štampanje novca i akumulaciju neobezbeđenih dugova“. Te se zato „ispituje mogućnost stvaranja rezervne međunarodne valute, bazirane na korpi valuta članica BRIKS-a“.

Prema procenama MMF-a, inače, već do 2030. ove zemlje činiće preko 50 odsto globalnog BDP-a.

Da li to znači da je proširenje BRIKS-a danas važnije od proširivanja Evropske unije? Zašto je sukob s Rusijom postao najvažnija evropska vrednost? I zašto zemlje globalnog Juga s Rusijom ne žele da se sukobljavaju, već da sarađuju?

O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali diplomata Zoran Milivojević i nekadašnji dopisnik naših medija iz Pekinga Milorad Denda.

Komentarišući različite tonove u kojima su protekla dva skupa – na jednom pozivi na sankcije i kažnjavanje, na drugom razgovori o saradnji i razvoju – Milorad Denda napominje da je „razlika očigledna, i postajaće sve izraženija ukoliko Zapad ne shvati da se svet promenio i da on sam mora da se prilagodi tim promenama. Umesto toga, svoj uzdrmani ekonomski poredak – zbog čega gubi i sve ostale poluge moći – Zapad pokušava da očuva svim sredstvima i po svaku cenu. Te otuda i ponuda u vidu novih podela i daljeg produbljivanja razlika, umesto saradnje na zajedničku korist, što je osnovna poruka BRIKS-a.“

Ovu distinkciju na sličan način opisuje i kineski „Global tajms“: „Možemo da vidimo dva različita principa globalnog upravljanja. SAD i Zapad formiraju male krugove, grade zidove i uspostavljaju hijerarhijski ustrojene kampove, dok zemlje u razvoju aktivno zagovaraju praksu istinskog multilateralizma, otvorenosti i inkluzivnosti, kao i saradnju i vin-vin rezultate.“

„Jasna je demarkaciona linija koja se formira“, ukazuje Zoran Milivojević. „S jedne strane imamo koheziju koju su na Zapadu ostvarile Sjedinjene Države, zahtevajući od svojih partnera da se odreknu sopstvenih interesa i ne shvatajući koliko se ostatak sveta promenio, i sa druge strane preko dve trećine sveta koje se s tim pristupom ne slažu, što se i vidi po njihovom odbijanju da se priključe sankcijama Rusiji. Pritom, sve države Zapada žestoko su prezadužene, i izlaz iz te situacije sad traže u ratu. Upravo zato je i logično nastojanje članica BRIKS-a da očuvaju poredak koji je i do sada garantovao mir, a to je poredak zasnovan na međunarodnom pravu i Povelji Ujedinjenih nacija, koji garantuju ravnopravnost i jednakost država umesto dominacije jedne sile.“

Polazeći od ovih osnova, nadovezuje se Milorad Denda, „saradnja u okviru BRIKS-a produbljuje se sad u bukvalno svim sferama ljudskog delovanja, od ekonomije i bezbednosti, preko zdravstva, pa sve do zajedničkog istraživanja svemira. Zemlje BRIKS-a već sada sa oko 50 odsto doprinose ukupnom rastu svetske ekonomije, što je verovatno i najvažniji podatak jer ukazuje da će se njihova ekonomska moć u svetu uvećavati po ubrzanoj stopi.“

Slično primećuje i nemački „Velt“: „Antizapadna alijansa postaje sve moćnija, i politički i ekonomski – i proteže se po čitavom svetu... U Nemačkoj mnogi veruju da je većina država na strani Ukrajine. A istina je da se razvija antizapadni blok, snažniji nego bilo kada u istoriji.“

„Lideri Zapada sad najavljuju ulaganje od 600 milijardi dolara u infrastrukturne projekte širom sveta, kao protivtežu kineskom 'Pojasu i putu'. Ali Kina je u taj projekat, od 2014. do prošle godine, uložila bezmalo 10 puta više – 4.000 milijardi dolara. Samo u Latinsku Ameriku, koja se smatrala dvorištem Sjedinjenih Država, Kina je u proteklih nekoliko godina uložila 450 milijardi dolara. BRIKS ima i svoju Razvojnu banku koja je već investirala više od 30 milijardi dolara u različite projekte – sve to pokazuje zašto je ova organizacija toliko privlačna i za druge države da joj se priključe,“ objašnjava Milorad Denda razloge za zvanične zahteve Irana i Argentine da se priključe BRIKS-u.

A na sve to, kao najznačajniji detalj u formiranju nove arhitekture sveta, Zoran Milivojević ukazuje na Putinovu najavu stvaranja nove rezervne svetske valute, zasnovane na korpi valuta članica BRIKS-a. „Ove države već prelaze na međusobnu trgovinu u sopstvenim valutama. To dalje jača njihovu saradnju, ali, ključno, jača i njihovu nezavisnost u odnosu na Zapad. Dinamičan privredni razvoj ovog dela sveta, uz napuštanje dolara i evra koji se štampaju nemilice, sve ove procese i dodatno ubrzavaju. Tim pre što je upravo to deo sveta koji u najvećoj meri kontroliše i hranu i energente, a to su dve stvari bez kojih niko ne može,“ zaključuje Zoran Milivojević.