„Dve noći smo sedeli u prostoriji na prvom spratu i gledali kako ukrajinski tenkovi u našem dvorištu ruše zgrade, devetospratnice. Direktno su metodično tukli po jednoj zgradi, dok se ona ne bi zapalila, a onda po drugoj. Ljudi su zvali upomoć, bacali stvari kroz prozore“, kaže čovek koji je tokom napada bio u Marijupolju.
„Čudom nas je spasilo to što smo saznali da je preko puta ruska vojska.Oduvek smo želeli da živimo sa Rusijom. Zaista se nadamo da će Rusija uvek biti sa nama, da će nam pomoći i podržati nas“, navodi on.