"Nastavićemo da podržavamo evroatlantske težnje zainteresovanih zemalja u ovim regionima. Uložićemo više napora kako bismo ojačali njihovu sposobnosti da adresiraju različite pretnje i izazove sa kojima se suočavaju i povećamo njihovu otpornost na njih, zlonamerno mešanje i prinudu treće strane", ističe se u dokumentu.
Od zemalja regiona, jedino je direktno pomenuta Bosna i Hercegovina.
"Nastavićemo da razvijamo naša partnerstva sa Bosnom i Hercegovinom, Gruzijom i Ukrajinom da unaprede naš zajednički interes u evroatlantskim odnosima - mir, stabilnost i bezbednost", navedeno je u dokumentu.
"NATO 2022 Strateški koncept" na 16 strana definiše pravce delovanja NATO u narednim godinama, odnosno plan za Alijansu u "opasnijem i konkurentnijem svetu".
Učesnici samita odlučili su i o „fundamentalnom pomaku u našem odvraćanju i odbrani“, koji je podržan povećanim ulaganjima u odbranu i zajedničkim finansiranjem, kao i većom podrškom Ukrajini na duži rok.
NATO je pozvao Švedsku i Finsku da postanu članice te vojne alijanse, ističući da će pristupanjem te zemlje biti bezbednije, NATO jači, a evro-atlantski region bezbedniji.
Rusija je opisana kao "najznačajnija i direktna pretnja bezbednosti saveznika".
Navodi se i da je NATO obećao da nastavi da pruža pomoć Ukrajini i usaglasio paket pomoći za modernizaciju odbrambenog sektora te zemlje.
NATO je u saopštenju Kinu opisao kao izazov za interese, bezbednost i vrednosti Alijanse i kao zamlju koja pokušava da podrije međunarodni poredak zasnovan na pravilima, preneo je Tanjug.