Ovo je prva poseta nekog crnogorskog zvaničnika na visokom nivou posle dužeg vremena, pa je stoga veoma značajna uzimajući u obzir zategnute odnose između dve države u poslednjih nekoliko godina.
Nerešena pitanja se nagomilala
Sa ovim je saglasan i doktor političkih nauka Dejan Vuk Stanković, koji smatra da poseta Abazovića daje šansu da se narušeni odnosi postepeno popravljaju u zavisnosti od toga kakva će biti politička klima i kako će se dogovoreno sprovoditi.
„Ima puno otvorenih pitanja i neka bi trebalo da se zatvore čim je moguće pre, a druga da se logikom malih kompromisa prevazilaze. U svakom slučaju, sam gest dolaska i sama spremnost na razgovore je put u dobrom pravcu,“ uveren je Stanković.
Kako kaže, Srbija i Crna Gora ne treba da budu antagonizovane, već da sarađuju u meri u kojoj je to moguće. Iako nam se neki geopolitički pogledi razlikuju, ipak ima dovoljno prostora da Srbija i Crna Gora budu u korektnim odnosima.
Priznanje Kosova ostaje jabuka razdora
„Naravno da to ne može sve da se uradi preko noći, jer je antisrpska histerija u Crnoj Gori bila velika i velike ljutnje u Srbiji zbog takvog ponašanja ali bez neke velike pompe postoje šanse da ti odnosi postanu bolji. Mi naravno ne možemo da postanemo prijatelji u punom formatu zbog njihovog priznanja Kosova i Metohije 2009. godine, to je nepovratno. Ali to ne znači da ne možemo da sarađujemo na drugim poljima kao što je Otvoreni Balkan jer bi bilo korisno da i Crna Gora pristupi toj inicijativi kako bi se ojačala ideja regionalne saradnje pošto smo im i oni u čekaonici za EU sa tendencijom da u toj čekaonici trajno ostanemo,“ ističe sagovornik Sputnjika.
Abazović radi ono što Krivokapić nije smeo
Stanković podseća da je zaokret politike Crne Gore prema Srbiji usledio posle odlaska sa mesta premijera Zdravka Krivokapića i dolaska na njegovo mesto Dritana Abazovića.
„Ono što je vidljivo jeste da Krivokapić očito nije smeo da krene ovim putem dok Abazović želi da pokuša. Drugo, Abazović je dobio podršku SNP-a koja u svom nastupu ima prosrpski element. Tako da je pomalo i politička obaveza Abazovića prema svom koalicionom partneru ali i prema Srbiji je, Crnoj Gori je bitnija Srbija nego obrnuto. Nas Crna Gora zanima kao tržište i to ne veliko ali gde naš naši proizvodi imaju određenu prođu. Mimo toga, nas Crna Gora zanima ako se izuzmu stvari koje nisu političke, u smislu kulturnih i rodbinskih odnosa koji postoje,“ dodaje Stanković.
Prema njegovim rečima, cela stvar između dve države dramatizovana je statusom SPC U Crnoj Gori, i bilo bi dobro da se u svemu tome pronađe neki zajednički jezik.
Temeljni sporazum sa SPC tema broj jedan
„U velikoj meri to koči odnose, kao i slučaj Svetozara Marovića i status našeg ambasadora u Podgorici i to su sve stvari koje bi u hodu mogle da se srede uz kompromis. Da li će se to desiti ili ne teško je reći unapred ali Abazović demonstrira veliku dozu fleksibilnosti. On jeste neko ko je za evroatlantsku Crnu Goru ali i neko ko pokazuje dozu fleksibilnosti u pristupu drugačijim mišljenjima i nema tu vrstu ratoborne retorike koju je imao DPS, a nema ni dozu političke smušenosti koju je pokazao njegov prethodnik,“ napominje Stanković.
Verujem, dodaje naš sagovornik, da Abazović neke stvari tu može da pokrene, a da li će se to desiti zavisi od njega i njegovih procena i stava javnosti u Crnoj Gori.
Stanković zaključuje da i sastav delegacije iz Podgorice koja je sa Abazovićem došla u Beograd mnogo govori, jer su u Beograd sa njim stigli i potpredsednik crnogorske Vlade za ekonomski sistem i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vladimir Joković, ministar finansija Aleksandar Damjanović i ministarka ekologije prostornog planiranja i urbanizma Ana Novaković-Đurović.
Inače, odnose Crne Gore i Srbije opterećuje nekoliko otvorenih pitanja, među kojima su priključivanje Crne Gore inicijativi Otvoreni Balkan i potpisivanje Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom, što su tačke sporenja i unutar same crnogorske vlade i parlamentarne većine koja je podržava.
Abazovićev kabinet je juče saopštio da su radne grupe Vlade Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve uskladile Nacrt Temeljnog ugovora. Taj dokument predviđa da Vlada Crne Gore potpiše Temeljni ugovor sa Svetim arhijerejskim sinodom SPC. U Nacrtu se navodi da država Crna Gora priznaje kontinuitet pravnog subjektiviteta SPC i da jemči nepovredivost prava svojine i državine nad manastirima, hramovima, zgradama i drugim nepokretnostima i prostorima u njenom vlasništvu, u skladu sa pravnim poretkom države. Ostavljena je i mogućnost uvođenja veronauke u školama.
Među pitanjima koja duže vreme opterećuju odnose dve zemlje su i nepostojanje ambasadora u obe zemlje i zadržavanje na srpskoj granici crnogorskih poslanika koji su u junu prošle godine glasali za usvajanje rezolucije o zabrani negiranja genocida u Srebrenici.
Tokom boravka u Beogradu Abazović se sastao sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, premijerkom Anom Brnabić i predsednikom parlamenta Ivicom Dačićem.