Džinovski mehur, promera čak 800 kilometara, izazvao je smrt brojnih riba, ptica i drugih morskih životinja, preteći čak i ribarskoj industriji. Do sada je dva puta dostigao svoj vrhunac, a naučnici sada misle da je njegov uzrok sistemsko zagrevanje u Tihom okeanu.
„Otkriće dugotrajnog zagrevajućeg bazena daje nam odgovore kako nastaju ovako ekstremne pojave“, rekla je Armineh Barkordarijan, stručnjak za atmosferu sa Univerziteta Hamburg.
Ona i njegove kolege otkrili su „bazen“ zagrejane vode u severoistočnom Pacifiku, u kom temperatura raste za 0,4 stepena tokom jedne decenije. Period povišene toplote tokom leta u njemu sada je za 37 dana godišnje duži nego pre dve decenije, piše „Sajens alert“.
Naučnici su otkrili i da je manje niskih oblaka, koji inače hlade vodu ispod sebe, u ovom regionu tokom hladnije sezone. Zbog toga ojačavaju sistemi povišenog vazdušnog pritiska iznad bazena tople vode tokom zime. Naučnici veruju da ova pojava nije prirodna, već da je posledica povećane emisije gasova staklene bašte.
„Ovaj bazen tople vode nastaviće da se zagreva, podižući i frekvenciju i intenzitet lokalnih toplotnih talasa na moru“, objašnjava Barkordarijanova.
Džinovski mehur, koji je nastao 2013. godine, uništio je više od 100 miliona primeraka ribe pacifičke zrakoperke i na hiljade morskih ptica, veruju naučnici, a izazvao je i širenje toksičnih algi koje su omele ribarsku industriju.
Naučnici smatraju da toplotni talasi nisu izolovani samo u severnom Pacifiku, već da postoje i u Atlantskom okeanu, kao i u južnim morima, navodi se u naučnom radu objavljenom u časopisu „Komjunikejšns Ert end invajarment“.