U ponedeljak je u EU konačno usvojena zakonska regulativa, prema kojoj do 1. novembra 2022. godine popunjenost skladišta gasa treba da iznosi 80 procenata, a narednih godina do 90 procenata. Skladišta gasa postoje u 18 od 27 zemalja EU.
„Sjajno je ako pojedine zemlje članice EU mogu da popune svoja gasna skladišta do 1. novembra, ali ako druge zemlje ne budu mogle da ostvare 80 procenata, posebno velike zemlje, kao što je Nemačka, morate biti svesni da će to imati domino efekat po celu Evropu“, istakao je Jeten.
Ministar je dodao da u slučaju „da sve zemlje u severozapadnoj Evropu dođu do treće faze hitnog plana koji se tiče gasa i isprobaju sve ostale mere za sprečavanje nestašice gasa“, onda će Holandija moći da prouči mogućnost povećanja obima proizvodnje na nalazištu u Groningenu.
Istovremeno, kao što je naglasio i holandski premijer Mark Rute i Jeten je ocenio da je to poslednja mera, a da zemlja planira da potpuno prekine esploataciju tog nalazišta najkasnije 2024. godine zbog navodne štete po ekologiju.
Prethodno je i belgijski premijer Aleksandar de Kro izjavio da je zabrinut zbog situacije u vezi s energetskim snabdevanjem u Nemačkoj i upozorio na „domino efekat“ koji bi mogao da pogodi celu Evropsku uniju u slučaju da se nastave problemi u isporukama gasa u Nemačku.
Nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, zapadne zemlje uvele su brojne sankcije Rusiji.
EU je usvojila šesti paket sankcija, koje, konkretno, uključuju postepeni embargo na uvoz uglja i nafte iz Rusije.