Šta se dešava u telu prilikom velikih vrućina?
Krvni sudovi se šire. zbog čega se pritisak snižava, a promena krvnog pritiska može da prouzrokuje malaksalost i nesvesticu. Budući da srce ubrzano kuca, može da dođe i do infarkta. Smanjuje se cirkulacija krvi, a krv postaje gušća, što može izazvati trombozu. Takođe, hlađenjem tela, odnosno znojenjem, iz tela se gube tečnosti i elektroliti, a intenzivno znojenje može izazvati toplotne grčeve i iscrpljenost. UV zračenje može da izazove nastanak zloćudnih tumora na koži (na primer melanom), a može uzrokovati i razvoj katarakte.
Kako treba da se ponašamo za vreme velikih vrućina?
Prilikom velikih vrućina, odnosno za vreme letnjih meseci, važno je biti oprezan i pravilno zaštititi zdravlje sebe i svojih bližnjih, prenosi B92.
Potrebno je preduzeti adekvatne mere.
Izbegavajte izlaganje direktnoj sunčevoj svetlosti, posebno u razdoblju između 10 i 17 sati – ovo posebno važi za osobe sa povećanim rizikom od toplotnog udara.
Izbegavajte izlazak u najtoplijem delu dana,
Pijte dovoljno tečnosti, odnosno negazirane vode ili niskokaloričnih pića bez kofeina, alkohola i šećera. Važno je konstantno unositi tečnost, a ne tek kad se pojavi osećaj žeđi.
Nosite laganu i široku odeću svetlih boja od prirodnih materijala. Ne zaboravite na šešire i kape, kao i naočare za sunce, ali i na kremu sa zaštitnim faktorom.
Jedite više manjih obroka bogatih svežim povrćem i voćem.
Tuširajte se mlakom vodom, a možete stavljati i hladne obloge.
Ako radite ili trenirate na otvorenom, pravite češće pauze u hladu i pijte više tečnosti – čašu i po svakih 30 minuta,
Dva oblika toplotnih udara
Razlikuju se dva oblika toplotnih udara: klasični i naporom izazvani.
Klasični toplotni udar nastaje prilikom dužeg izlaganja vrućini, a uglavnom se javlja u letnjim mesecima i kod starijih, posebno slabo pokretnih osoba.
Toplotni udar izazvan naporom karakterističan je za zdrave i aktivne ljude – konkretnije, posebne grupe poput sportista, građevinskih ili drugih radnika na otvorenom.
Simptomi toplotnog udara
Crvena i vruća koža
Glavobolja
Smušenost
Grčevi u mišićima
Mučnina
Malaksalost
Razdražljivost
Ubrzani puls (rad srca)
Ubrzano disanje
Nesvestica
Telesna temperatura iznad 40 stepeni
Ko je u najvećem riziku?
U najvećem riziku su hronični bolesnici, posebno oni koji boluju od kardiovaskularnih bolesti, osobe starije od 65 godina i deca, te radnici na otvorenom, sportisti, vojnici…