Sve to pod budnim okom „kreativnih duhova“ koji su na žalost dobro poznati čitavom Balkanu i koji ponovo izlaze iz svojih boca poput Bernarda Anri Levija koji je među prvima posetio Odesu. Baš onaj grad u kome su spaljeni živi ljudi 2014. godine, ali za to se nije preterano marilo, verovatno jer su imali ,,pogrešno” poreklo. Aktivan je i nikad penzionisani za slučajeve skupljanja kajmaka iz ratnih stanja - Karl Bilt koji svojom retorikom prevazilazi čak i ukrajinskog ambasadora u Berlinu Andreja Meljnika. Izgleda da su namirisane nove žrtve i dobre apanaže za belosvetske igrače. Cinici bi rekli da bi u samom paklu došlo do raskola kad bi se pojavili Levi i drugari. Kad smo kod cinizma sad je možda trenutak da se podrži predlog SAD da je pravo rešenje za Ukrajinu da se postavi Huan Gvaido za predsednika - onaj stalno nametani lik guran da preuzme vlast u Venecueli, samo ako može bez izbora. Što se kaže s ljubavlju iz demokratske zemlje.
Šta je prethodilo sukobu u Ukrajini
Kao da smo zaboravili šta je sve prethodilo sukobu u Ukrajini. Kratkotrajni rat Azerbejdžana i Jermenije, pokušaj puča u Kazahstanu i Belorusiji, sve su to trvenja na granicama Rusije koja služe da prave distrakciju i uvuku zemlju na više različitih frontova. Ukrajina je jedna od onih zemalja gde je Zapad to uspeo.
Ne zaboravimo da je Rusija mesecima pre sukoba tražila bezbednosne garancije na šta su se zapadnjaci smejali, dok je artiljerija već uveliko po sistemu nasumično bombardovala Donjeck. Kada se zapadu ne dopadaju međunarodni sporazumu onda se nađe kreativni manevarski prostor za izbegavanje. Podsećanja radi, tako se Francuska još 2015. godine pokazala kao ne baš pouzdan partner kada je odbila da isporuči nosače helikoptera klase „mistral“ Rusiji, zbog čega su platili penale ali su iste prodali Egiptu.
Američke intervencije su od 1945. godine bile imperijalnog karaktera - za teritorije i resurse. Operacija koja se vodi u Ukrajini je više puta pominjana kao nužna i neizbežna. To se sa jedne tačke gledišta može posmatrati kao dovođenje supersile pred svršen čin i saterivanje u ćošak pa čak i kao znak slabosti, ali time se spremnost na odgovor i akciju iz takvog položaja može smatrati samo kao znak istorijske zrelosti, uz svu bol u srcu kako je uopšte moguće da dva najbliža naroda ratuju.
Ali moguće je, Balkan je na žalost takvim tipskim akcijama zavadi pa vladaj bio mnogostruki svedok i žrtva. Geopolitička karta je nešto što će se u decenijama pred nama proučavati i verovatno menjati češće nego ikada pre. Grčka i Turska su na gotovo ratnoj retorici nakon lobiranja grčkog premijera u SAD da se Turskoj ne isporuče avioni lovci novih generacija jer se smatra nepouzdanim partnerom, dok Erdogan najavljuje da sa Grčkom više nema potrebe da se pregovara oko bilo čega.
Sa druge strane UAE i Izrael su uspostavili trgovinske odnose dok princ i neformalni prvi čovek Saudijske Arabije Mohamed Bin Salman prema medijskim izvorima ne želi da primi u posetu američkog predsednika Bajdena, čak ni na konferenciji u Rijadu koja se očekuje. Ovakvi poremećaji na geostrateškoj pokeraškoj karti govore da će biti mnogo pregovora, da su sve kombinacije otvorene i da još niko nije pokazao karte.
Sa Turskom su američki odnosi komplikovani još iz mandata Baraka Obame i pokušaja puča od kada traje zahtev da se gulenisti na čelu sa Muhamedom Gulenom izruče Turskoj. Jedan od razloga blokade koju najavljuje Turska za ulazak Finske i Švedske u NATO-u je upravo zahtev da se izruče kako gulenisti tako i Kurdi koje Turska smatra teroristima. Veliki kamen spoticanja između Vašingtona i Ankare predstavlja i prošlogodišnje deklaracija predsednika Bajdena o turskom genocidu nad Jermenima nakon Prvog svetskog rata.
Dok se na Tursku gleda kao na sumnjivog i nikada predvidivog saveznika u NATO-u, Grčka je uspela da dobije novo naoružanje dok sopstveno još iz sovjetskog vremena isporučuje Ukrajini. Bajdenova administracija na svom samom početku proglasila je saudijskog princa Mohameda Bin Salmana direktno odgovornim za ubistvo novinara Džamala Kašogija u ambasadi u Istanbulu i time razljutila kraljevsku porodicu, dok su Salman i bivši američki predsednik Tramp imali značajne trgovinske i vojne ugovore.
Posledice ovih tektonskih poremećaja na geopolitičkoj karti su već sada, samo u ova četiri meseca, nesagledivi, dok oscilatorni period i konačna preraspodela tek predstoji.
Ekonomski igrokaz
Štampanje novca je najbolji način da se iz inflacije uđe u hiperinflaciju i kome to nije jasno taj teško može da razume stepen trenutne nestabilnosti tržišta. Ako je EU zona u prethodnih dve godine povećala ukupnu novčanu masu za 20%, dok su SAD to učinile za 38%, inflacija je očekivana, a medijska panika i povlačenje ogromne količine novca iz banaka njeni su najbolji saveznici. Resursi postaju sve više bitni za svaku od država, parametri poput BDP-a dovode se u pitanje ukoliko zemlja nije sposobna da dopremi dovoljnu količinu nafte, gasa i uglja. Resursi čuvaju i socijalni mir u društvu.
Poskupljenje gasa krenulo je u novembru i decembru, odnosno mnogo pre februara. Stanje na američkoj berzi je tako da je S&P od januara izgubio 9,3 triliona dolara, što je više nego u vreme krize iz 2008. godine, kada je ,,Lehman Brothers” izgubio 8,1 trilion. Nepoverenje investitora dovodi do povlačenja novca. U toku jednog dana na berzi dešava se da se zbriše više od trilion dolara. Poređenja radi to je blizu jednog godišnjeg BDP-a Rusije.
Baloni koji su prepumpani novcem, a koji nema pokriće u realnom sektoru, polako gube na vrednosti, baš to se desilo sa kriptovalutama koje su se istopile u poslednja tri meseca. Objašnjenje leži u tome što barel nafte, čak i kada je u jednom trenutku na berzi postao bezvredan, imao je svoju realnu korist u stvarnom svetu - pokretao je transport i koristio je ljudima, te njegova vrednost se ne može zadržati na nuli, dok jedan bitkoin na primer ukoliko vredi 0 dolara on nema korist u realnim resursima i samim tim bi to i bio njegov kraj. Jedna od teza gde se marksistička filozofija pokazala kao tačna je da bogatstvo zemlje dolazi od resursa, odnosno sredstva za proizvodnju i rad. To je glavna razlika tradicionalnih čuvara vrednosti u odnosu na virtuelne.
Jedan od razloga nepoverenja u dolar je i oduzimanja imovine i zamrzavanja sredstava Centralne banke Rusije, uz pretnju da će novac biti usmeren ka Ukrajini. Takvim potezom bi se izgubio kredibilitet u tržište nekretnina i luksuznih roba, kao i čitavo finansijsko tržište. U Americi je danas najniža potražnja za nepokretnostima od 2001. godine, dok je poverenje potrošača na najnižim granama u istoriji.
Gorivo je dupliralo cene u periodu Bajdenove administracije na preko 5 dolara po galonu, dok je inflacija od 8,6 odsto najveća od 1981. godine. Kompanije čija vrednost se računa u trilionima, poput Tesle, Alfabeta i Mete, gube poverenje i imaju ogromne padove poslednjih nedelja, dok najveće berze S&P500, Dau Džons i Nasdak padaju iz nedelje u nedelju. Kompanija Tesla je značajno povećala troškove proizvodnje zbog materijala koje više ne može da nabavi po starim cenama, poput nikla, i to će uticati na skok cene vozila i potencijalne probleme u isporukama, što je na tržištu već uveliko pojava. Dok se direktor Tesle Elon Mask suočava sa optužbom prevare od 258 milijardi dolara zbog kripto piramidalne valute dodžkoin, on razmišlja o kupovini društvene mreže Tviter. Sve(t) miriše na početak recesije, dok zemlje BRIKS-a najavljuju alternativu dolaru. Centralna banka Rusije vezala je gram zlata za vrednost od 5000 rubalja, dok je Kina usporila rast u prvom kvartalu zbog suzbijanja koronavirusa. Ruske diplomate skoro da ne postoje u EU, dok se uporno radi na tome da se prekine i poslednja nit ekonomske saradnje. Svi ovi pokazatelji nestabilnosti ukazuju na to da tamo gde diplomatija i ekonomska međuzavisnost zakažu, tu počinje sukob.
Rekvijem ili oda?
Uz par ekonomsko-političkih kriza i jednu pandemiju kasnije shvatamo da nema ništa u principima već da je sve u interesima. Čiji je interes onda da se od EU napravi 51. američka savezna država?
Odnosi država u budućnosti će izgleda biti takvi da se po jednom pitanju uopšte neće slagati dok će po drugom pitanju imati apsolutnu saradnju. Takvi odnosi su kratkoročni i upravo se baziraju na golom interesu koji sutra može da nestane ili da se čeka ponuda od neke druge strane.
U takvim morima teško je plivati, srpski brod svakako je navikao na burno more i za nas je pitanje možemo li da pozovemo sve te umetnike i naučnike koje Evropa progoni i da time ojačamo naš kulturno-tehnološki uticaj. Za EU ovo je identitetska prekretnica, hoće li postati jedan deindustrijalizovani muzej koji je već rekao sve što je imao ili će početi da sagledava sopstvene interese. Čini se kao da su lideri EU izabrali prvi put, te je Nemačka prijavila spoljnotrgovinski suficit od 1,3 milijarde u aprilu što je najniža razlika još od 1992. godine. Rušenje spomenika oslobodiocima od nacizma u EU je trend koji je krenuo još iz SAD kada su rušeni spomenici osnivačima zemlje. Pitanje je šta se time postiže osim destrukcije, raskola i anarhije gde se stvaraju ljudi bez nacija i zemlje bez istorije.
Istorijski revizionizam je opasna igra u kojoj se lako podmeću slučajnosti poput one kada se na Gugl prevodiocu napiše na engleskom - „dragi Rusi“, da on prevodi to kao - „mrtvi Rusi“. Jesu li to poruka da je samo mrtav Rus drag Rus ili greška koja se dešava? Šta je onda sledeća faza?! - ,,Hitler i nije bio toliko loš, mada ne kažem da nije imao i nekih grešaka”. Takve slučajnosti su nedopustive jer na mala vrata dovode rađanje i relativizaciju zla. Trenutnim putem EU je svakim danom sve bliža sukobu, a svet sve dalji od mira.