Glavna struktura, ogromna sferična mreža od nerđajućeg čelika, najveća do sada u Kini, podržaće jezgro konstrukcije JUNO, sfernog detektora visokog 13 spratova koji će biti pokriven sa 20.000 foto-multiplikatorskih cevi od 50,8 cm i napunjen sa 20.000 tona specijalne tečnosti. Cela struktura je izgrađena u centru vodenog bazena ispod ogromne pećine u Đangmenu.
U vodenom bazenu napravljena je čelična platforma za podizanje, tako da se akrilna sfera može konstruisati unutar čelične rešetke sloj po sloj od vrha do dna. Cevi foto-multiplikatora i drugi delovi će takođe biti montirani na čeličnu rešetku istovremeno. Po završetku, akrilna sfera će biti ispunjena tečnim scintilatorom (materijal koji gama zračenje pretvara u vidljivu svetlost), a vodeni bazen će pokriti ceo detektor kako bi ga zaštitio od prirodne radioaktivnosti okolnih stena.
Sa neutrinima (jedna od elementarnih čestica) koji prolaze kroz detektor, vrlo mali deo njih će stupiti u interakciju sa tečnim scintilatorom, proizvodeći scintilaciono svetlo koje detektuju fotomultiplikatorske cevi kao neutrin signale za dalje proračunavanje i proučavanje. Pored neutrina iz nuklearnih reaktora, JUNO može da proučava i neutrine iz supernove, Sunca, Zemlje i naše atmosfere.
Detektorom JUNO upravlja Institut za fiziku visokih energija pri Kineskoj akademiji nauka. Reaktorske neutrine za JUNO za otkrivanje i merenje obezbediće nuklearne elektrane Jangđang i Tajšan, obe udaljene preko 50 kilometara, piše kineski državni mediji CGTN.
Očekuje se da će instrument vredan oko 305,3 miliona dolara biti završen i pušten u upotrebu oko 2023. Nova mašina je dizajnirana da detektuje i meri redosled kvaliteta neutrina sa neviđenom preciznošću i energetskom rezolucijom.