Protekle nedelje, status kandidata za članstvo u EU, dobila je Ukrajina, uz Moldaviju. Zemlje Zapadnog Balkana, pre svih Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina, koje bi prilježno da ispune sve domaće zadatke, menjale su imena država, prepisivale evropske zakone, nametale izdiktirane briselske standarde, mimo volje i kulturološke tradicije svojih građana i — nisu dobile ništa.
Ubijati civile — evropski standard
Nije dovoljno da male potlačene države iz našeg okruženja, svakodnevno iskazuju ljubav i lojalnost prema Americi, NATO i svakovrsnim integracijama da bi se otvorili statusni pregovori ka učlanjenju.
Status kandidata dobija Ukrajina u kojoj je od 2014. godine ubijeno oko 14.000 ruskih civila među kojima oko 500 dece.
Nije dovoljno da preko EU mašinerija, provladinih instituta i poslušnih državnih činovnika usvajate i primenjujete propise o zaštiti svih vrsta ljudskih i građanskih prava.
Status kandidata dobija Ukrajina koja je potpuno zabranila upotrebu ruskog jezika u školama (posle četvrtog razreda), bankama, javnim službama, poštama, prodavnicama...
Nije dovoljno da balkanske zemlje, posle permanentnih uniformnih instrukcija, prihvate evropsku verziju „suočavanja sa prošlošću“, da dođu do „istorijske katarze“ na osnovu zapadnih udžbenika, i da se suoče sa međunacionalnim frustracijama kako bi došle do pomirenja.
Status kandidata dobija režim koji, primenom „EU standarda“, podržava neonacističke naoružane bande, ekstremističke vojske koje ratuju u slavu fašističkog zla, sve sa istetoviranim kukastim krstom na ramenu i sa hitlerovski ispruženom rukom.
Srušiš državu i na pravom si EU putu
Nije dovoljno obračunavati se sa korupcijom, menjati pravosudne sisteme i voditi ratove protiv svakovrsnih nacionalnih i međunarodnih kriminalaca.
Status kandidata dobija Ukrajina, zemlja u kojoj je do gomile pepela raspršen i sunovraćen kompletan politički, pravosudni, institucionalni i etički sistem.
Nije više za EU bitno da države koje joj se približavaju znaju bar koje su im granice, na kojoj teritoriji se ispunjavaju elementarni standardi koji se ocenjuju i da li je zemlja koja napreduje u konfliktu koji ometa njen elementarni razvoj i napredak.
Status kandidata dobija Ukrajina, zemlja čije državne granice EU ne zna, pošto je Krim integralni deo Rusije, Donbas ima legitimne aspiracije za samoopredeljenjem, a Poljska već pokazuje afinitete prema zapadu države i Galiciji prema kojoj ima istorijske apetite.
Evropska unija je protekle nedelje, odlukom da Ukrajini dodeli status kandidata za članstvo dokazala plastično da više ne postoji.
Odavno je već svima potpuno jasno da EU nema ni volju ni kapacitete i geostrateške namere da se širi i da jača.
Hoće li Srbija na put „ukrajinskih integracija“
Ali, novom pozicijom, sahranjena je čak i mistifikacija da ta besprekorna mirotvoračka Unija Starog kontinenta počiva na nekim idealima, pravdoljubivim motivacijama i na sistemu pravila koja uvode red i građanima obezbeđuju normalan život.
I šta ćemo sad — iako imamo najbolju pesmu ali ne dolazimo iz Kijeva?
Treba li Srbija, koja je u Briselu opet dobila samo packe umesto pohvala zbog napretka, možda da se ugleda na sveukupne ukrajinske vrednosti kako bi otvarala famozne klastere i poglavlja i tako prelazila prepreke do EU?
Moramo li pored sankcija Rusiji, na koje nas bezuspešno primoravaju, još da uđemo i u rat sa tom pravoslavnom i bratskom silom?
Hoćemo li dalje da putujemo na — ukrajinskim integracijama?