Dejan Aleksić, prvi dobitnik književne nagrada „Vladan Desnica“ za roman „Petlja“ kaže za Sputnjik da sumira utiske o novoj, velikoj nagradi koja nosi ime jednog od naših najznačajnijih pisaca 20. veka čija je specifičnost i to što žiri čine pisci raznolikih poetika i generacija.
Nagradu „Vladan Desnica“ dodeljuje Narodna biblioteka Srbije a članovi žirija bili su predsednik, akademik Dušan Kovačević, Vladan Matijević, Vladimir Tabašević, Ljubica Arsić, Milisav Savić, Mirjana Mitrović, Enes Halilović, Vule Žurić i Dejan Stojiljković.
Debitant koji je osvojio i „Desnicu“ i „Crnjanskog“
„Posebnost je i to što sam ja autor,koji iako je u književnosti prisutan kao pesnik i stvaralac književnih dela za decu, ipak debitant u ovoj književnoj oblasti. Dakle, ovo je moj prvi roman koji je pre dva meseca nagrađen i nagradom 'Miloš Crnjanski', što je takođe veliko priznanje. Dosta je to uzbuđenja za autora, a ja takav jesam, koji pretenduje da živi i stvara u tihosti i nekoj vrsti povučenosti“.
Nagrade koje je dobio za svoj roman prvenac Aleksić doživljava i kao neki vid formalnog priznanja vrednosti onoga što radi. Osim što ih smatra prijatnim i pratećim delom književnog života, misli da su važne pre svega za delo, jer činjenica je da one skreću pažnju i pojačavaju čitalačku percepciju. Za književnost je dobro da postoje nagrade i da iza tih nagrada u organizacionom smislu stoje ozbiljne ustanove.
„U ovom slučaju to jeste naša najreprezentativnija ustanova kulture Narodna biblioteka Srbije, kao što iza nagrade 'Miloš Crnjanski' stoji Zadužbina Miloš Crnjanski. Prosto je važno da se svi elementi usklade i da nagrade koje nose imena naših značajnih pisaca i stvaralaca budu na neki način i osigurane, ne samo kroz trajanje već da i ugled koji uživaju i do sada su uživale. Govorim o nagradi 'Miloš Crnjanski' a verujem da će tako biti sa nagradom 'Vladan Desnica', da se taj ugled održi i da one ostanu respektabilne u kulturnoj javnosti i dalje.“
Poezija kao stvaralački zavičaj
Na pitanje da li će nagrade za prvi roman ponukati da se prekvalifikuje, Aleksić odgovara da je roman pisao glasom pesnika kao i da je oblast stvaranja u kojoj se najprijatnije oseća je poezija koju doživljava kao neku vrstu stvaralačkog zavičaja. Iz prostora poezije kreće u svaku književno-stvaralačku avanturu pa je tako bilo i sa romanom prvencom.
„Pri tom, svestan sam činjenice da su i moj senzibilitet a i stvaralačka inteligencija orijentisani ka kraćim formama, ka kondenzovanom, ekonomičnom jeziku kakav koristim kad pišem poeziju jer se to podrazumeva. Nisam siguran i ne volim da pravim strategije i planove a i volim samog sebe da iznenadim, hoću li ostati prisutan u prozi. Prosto može da se dogodi ali ne volim da zavisim od očekivanja ni drugih pa čak ni od sopstvenih. Možda naravno, u ovakvim trenucima kad se određenim priznanjima autoru stavlja do znanja da je to što on radi dobro, možda su oni jedna vrsta podsticaja ili začetka nekog očekivanja, međutim ne volim tu vrstu pritiska i trudim se koliko mogu da ga izbegnem.“
Novčani deo nagrade „Vladan Desnica“ je 12.000 evra i prema Aleksiću, nije mali ali nije ni dovoljan da se živi od njega.
„Nisam takav autor, volim da živim dinamično. Manje više smo svi mi praktično u stalnoj egzistencijalnoj neizvesnosti, živimo na takvom podneblju, živimo u takvom vremenu i u svakom smislu je to korisna nagrada odnosno taj novčani deo je važan i u ovom slučaju nije ni mali, ali je daleko od toga da bi mogao da vam obezbedi život u kome ne biste morali da radite ništa drugo nego da pišete. Prosto, kod nas nema takvih nagrada“, zaključio je Aleksić.