„Kao što znate, u ovom trenutku ne postoji konsenzus o takvom potencijalnom potezu NATO-a. Trenutno sarađujemo s Kosovom kroz partnerstvo koje uvažava ovu specifičnu situaciju“ , naveo je Džoana u intervjuu za Tanjug uoči predstojećeg samita u Madridu koji će biti održan od 28. do 30. juna, a koji će, kako je rekao, biti jedan od najznačajnijih samita u istoriji te organizacije.
Prema njegovim rečima, uvek su u kontaktu i sa liderima Srba na Kosovu, što je važno jer oni tamo predstavljaju veoma važnu grupu.
„U potpunosti podržavamo dijalog Beograda i Prištine, koji je na kraju jedini način da se dođe do trajnog rešenja za region i Kosovo“, izjavio je Džoana.
Govoreći o komunikaciji i saradnji NATO-a i srpskih vlasti, on je rekao da Severnoatlantska alijansa ima dinamično partnerstvo.
„Naravno, radimo onoliko koliko Srbija traži od NATO-a. Kao i sa drugim partnerima, ne pokušavamo da radimo ništa što se ne zasniva na njenim zahtevima“, naveo je Džoana.
Prema njegovim rečima, NATO je organizacija sa izuzetnim sposobnostima za obučavanje i saradnju koje mogu biti od koristi za Vojsku Srbije i celokupni bezbednosni sistem Srbije.
„Naravno, poštujemo i spoljnopolitičke odluke Beograda. Svaka zemlja ima pravo da samostalno donosi svoje odluke“, istakao je zamenik generalnog sekretara NATO.
Na pitanje da li u svetlu krize u Ukrajini NATO planira dalju ekspanziju na Balkan i da li želi da vidi Srbiju i BiH kao svoje članove, Džoana je kazao da je BiH izrazila interes za članstvo, ali da NATO trenutno smatra da nisu ispunjeni uslovi unutar Bosne i Hercegovine, kao ni unutar NATO-a, da bi to u doglednoj budućnosti postalo stvarnost.
„Ponoviću, u potpunosti poštujemo odluke svih naših partnera. A Bosna i Hercegovina je važan partner NATO-a. Nastavićemo da podržavamo njeno evropsko i evroatlantsko usmerenje. I naravno, ako to odabere, naći će pravu dinamiku unutar same Bosne i Hercegovine koja će joj omogućiti da ide napred u tom smislu“, naglasio je on.
Prema njegovim rečima, celokupnoj Jugoistočnoj Evropi i Zapadnom Balkanu treba omogućiti evropsko usmerenje.
„Neke zemlje bi htele da se učlane i u NATO i to je u redu. Ako se prijave, u jednom trenutku će dobiti članstvo. Neke druge zemlje to ne žele, već žele samo da budu članice EU. I to je nešto što je veoma važno“, naveo je Džoana.
On je istakao da je putanja ka Evropi, ka prosperitetu, ka demokratiji jedina logična i poželjna stvar za ceo Zapadni Balkan.
„Kao zvaničnik NATO-a, ali i kao građanin ovog regiona, voleo bih da vidim taj trenutak kada svi mi budemo deo velike evropske demokratske porodice nacija“, rekao je Džoana.
Za predstojeći samit u Madridu naglašava da će to biti jedan od najtransformativnijih i najznačajnijih samita u istoriji NATO.
„Naši lideri će doneti više važnih odluka, usvojiće nov strateški koncept, odlučivaće o dodatnom prisustvu NATO-a na istočnom krilu, a po prvi put su pozvani i uključeni lideri zemalja iz azijsko-pacifičkog regiona, tako da je ovo prvi put da će na samitu učestvovati naši partneri iz Australije, Japana, Južne Koreje i Novog Zelanda“, rekao je Džoana.
Prema njegovim rečima, takođe će se donositi odluke u vezi sa partnerstvima NATO, što ukazuje na činjenicu da je Zapadni Balkan za Severoatlantsku alijansu veoma važan region.
Džoana je naveo i da će lideri NATO sledeće nedelje u Madridu odlučivati o novoj konfiguraciji stava NATO-a na istočnom krilu i dodao da će Alijansa jačati sposobnosti odvraćanja i odbrane.
„Naši lideri će svakako donositi i druge odluke u okviru takozvanog „pristupa od 360 stepeni“ našoj bezbednosti“, istakao je zamenik generalnog sekretara NATO.