Zvezda u pitanju smeštena je oko 26.000 svetlosnih godina od Zemlje, u blizini gustog i prašnjavog galaktičkog centra i ona je oko 32 puta masivnija od Sunca i nalazi se unutar ogromnog diska vrtložnog gasa, kojeg astronomi nazivaju „protozvezdani disk“. Sam taj disk ima oko 4000 astronomskih jedinica širine (4000 puta udaljenosti između Zemlje i Sunca).
Takvi su diskovi široko rasprostranjeni u svemiru i služe kao zvezdano gorivo koje pomaže mladim zvezdama da se razviju tokom miliona godina. Ipak, astronomi nikada pre nisu videli ovakvu galaksiju u malom, koja kruži opasno blizu središta naše galaksije.
Stoga se nameće pitanje kako je nastala ta mini-spirala i ima li u svemiru još sličnih njoj?
Odgovori bi mogli ležati u misterioznom objektu, otprilike tri puta masivnijem od Zemljinog sunca, koji vreba tik izvan orbite spiralnog diska, prema podacima nove studije objavljene 30. .aja u časopisu „Nejčer astronomi“.
Koristeći opažanja visoke rezolucije snimljena teleskopom ALMA u Čileu, naučnici su otkrili da se čini da se disk ne pomiče na način koji bi mu dao prirodni spiralni oblik.
Umesto toga, čini se da je disk bio uzburkan zbog skorog sudara s drugim telom, verovatno tajanstvenim objektom veličine trostrukog sunca koji je još uvek vidljiv u blizini, pišu naučnic u studiji.
Kako bi proverio ovu hipotezu, tim je izračunao desetak potencijalnih orbita za tajanstveni objekat, a zatim je pokrenuo simulaciju kako bi video je li neka od tih orbita mogla dovesti objekat dovoljno blizu protozvezdanog diska da ga pretvori u spiralu.
Otkrili su da je, ako je objekat sledio jednu specifičnu putanju, mogao proći kraj diska pre otprilike 12.000 godina, komešajući prašinu tek toliko da rezultira živopisnim spiralnim oblikom kakav se danas vidi.
Podudarnost između analitičkih izračuna, numeričke simulacije i ALMA zapažanja pružaju čvrste dokaze da su spiralni krakovi na disku ostaci preleta upadajućeg objekta, kaže u saopštenju za medije koautor studije Lu Xing, istraživač saradnik iz šangajske Astronomske opservatorije Kineske akademije nauka.
Osim što nudi prve neposredne slike protozvezdanog diska u galaktičkom središtu, ova studija pokazuje da spoljni objekti mogu pretvoriti zvezdane diskove u spiralne oblike koji se obično vide samo na galaktičkoj skali, piše „Sajens alert“
A budući da je središte Mlečnog puta milione puta gušće zvezdama od našeg dela galaksije, vrlo je verovatno da su ovakvi događaji prilično redovni, zaključuju naučnici.
To znači da bi središte naše galaksije moglo biti ispunjeno minijaturnim spiralama koje samo čekaju da budu otkrivene.