Gromoglasna najava NATO protiv Rusije – jasna pretnja kolebljivim članicama

Novi koncept NATO strategije koji, rečima prvog čoveka Alijanse, diktiraju svetske okolnosti, neće, kako to izgleda na prvi pogled, bitno promeniti odnose snaga u svetu niti, uprkos otvorenom etiketiranju Rusije kao pretnje, biti uvod u radikalne poteze.

Prazne pretnje

Glavni urednik portala „Fakti“ Đuro Bilbija korekciju strategije smatra očekivanom jer, objašnjava, NATO ne može da postoji ako ne postoje protivnik i vojna opasnost, pri čemu, ona koja dolazi sa Istoka, nije gubila na aktuelnosti puna dva veka.

Samit NATO u Briselu

Uđi u bazu fotografija

„Sam NATO je postao pretnja evropskoj bezbednosti, a ne Rusija. Njima nije lako da prihvate da Rusija rešava problem svoje bezbednosti koji su na tom planu napravile vodeće zemlje NATO saveza - Amerikanci i Britanci. Međutim, ne treba očekivati ništa spektakularno. Čak i da NATO primi Švedsku i Finsku, da na samitu proglase Rusiju direktnom pretnjom i opasnošću suštinski se ništa neće promeniti. Dan posle samita oni se neće usuditi da uđu u rat protiv Rusije“.

U nastavku razmena nuklearnih udara

Kolika je njihova spremnost na konkretno delovanje, smatra, pokazala je situacija u Ukrajini. Francuska koja je ceo svoj arsenal projektila potrošila u ratu u Libiji ostaje na bezbednoj udaljenosti, dok Poljska ne dobija zeleno svetlo da uđe u rat.

Vojnici počasne straže nemačkih snaga Bundesvera

„Nemačka koja se odlučila za veliko povećanje vojnog budžeta od 100 milijardi evra takođe ne može da napravi relevantnu evropsku armiju koju bi morala da respektuje i Rusija. Da bi to uradile, i Nemačka i Velika Britanija, morale bi da naprave vojsku od milion ljudi pri čemu i dalje ne bi imale čime da pariraju novim hipersoničnim ruskim oružjima. Konačno, NATO zajedno sa SAD ne sme da uđe u rat sa Rusijom, svestan da bi u nastavku usledila razmena nuklearnih udara“, kaže Bilbija, dodajući da od 15 hiljada nuklearnih projektila koji postoje u svetu, njih oko 13.500 drže SAD i Rusija.

Anglosaksonska pljačka

Po njegovom mišljenju, gromoglasne najave NATO zaokreta više su poruka namenjena neposlušnim članicama NATO i EU nego pretnje upućene Rusiji i Kini.

Ukrajinska vojska na aerodromu prima američke protivbaterijske radarske sisteme AN/TPQ-36. (arhivska fotografija)

Uđi u bazu fotografija

Zemlje poput Francuske i Nemačke, smatra Bilbija, shvataju da ovo što se događa povodom ruske operacije u Ukrajini predstavlja anglosaksonsko pljačkanje EU. Tome u prilog govore prognoze da će 70 posto kapitala iz EU završiti u Americi, oko 20 posto u Rusiji i 10 posto u Velikoj Britaniji.

Čemu služi AUKUS?

Takođe, poziciju NATO dodatno u pitanje dovodi i AUKUS - specijalni klub anglosaksonskih zemalja - Amerike, Velike Britanije, Kanade, Australije kome će se verovatno pridružiti i Japan.

Predsednik SAD Džo Bajden, premijer Australije Skot Morison i premijer Velike Britanije Boris Džonson na sastanku povodom novog saveza AUKUS

„Odnos između AUKUS i NATO biće jako zanimljiv u narednim godinama. Postoje ambicije da se NATO učini globalnom vojnom strukturom i tada se postavlja pitanje šta je onda AUKUS, da li opstaje i da li će biti potreban. Pritom, ne zaboravimo da je ovaj savez koji ima za cilj da zaustavi ekonomski i tehnološki uspon Kine, razlog tenzija između Britanaca i Amerikanaca".

Dok Britanija želi dva centra odlučivanja, Vašington bi da se pita sam.

Takvi odnosi svedoče u prilog tome da najave Jensa Stoltenberga ne treba „čitati“ doslovno. NATO može da maše crvenom maramom, ali ne i da uđe u ozbiljnu vojnu konfrontaciju sa Rusijom i Kinom. Odnos same Rusije prema Zapadu, objasnio je Lavrov: Rusija ni u čemu bitnom ne sme da zavisi od Zapada.