Šta je kamen spoticanja za novi sporazum o kontroli atomskog naoružanja

Ipak, Amerika će, htela to ili ne, biti prinuđena da prizna da je svet odavno prestao da bude unipolaran, kaže ruski vojni ekspert Viktor Litovkin, komentarišući izjavu Dmitrija Peskova, portparola ruskog predsednika, koji je rekao da su Rusija i SAD morale da razgovaraju o produženju START ugovora još „juče“, te da se ti razgovori ne mogu izbeći, s obzirom da je ta tema važna ne samo za dve zemlje, već i za globalnu bezbednost.

START -3 je poslednji sporazum o kontroli strateškog naoružanja zaključen između Rusije i SAD nakon završetka Hladnog rata. Tim praškim dogovorom o razoružanju, koji su 2010. godine potpisali šefovi država Barak Obama i Dmitrij Medvedev, Amerika i Rusija su se obavezale da nemaju više od 700 raspoređenih nosača glava i ne mogu imati više od 1.550 nuklearnih glava.

Ugovor je isticao u februaru 2021. godine, ali je administracija Džoa Bajdena odlučila da se dogovor produži na pet godina, bez ikakvih dopuna i izmena.

„Svi parametri ovog sporazuma funkcionišu, a funkcionišu i sve procedure koje su predviđene ovim ugovorom. Na primer, kada smo stavili na borbeno dežurstvo hipersonični raketni sistem sa bojevom glavom ‘Avangard’ pozvali smo delegaciju SAD, kako to nalaže sporazum, da pogleda ovu raketu i vidi o čemu se tu radi. Kada testiramo naše raketne sisteme, uključujući ‘Sarmat’, upozoravamo SAD da će biti takvih testiranja, informišemo ih kada će biti izvedene te probe, kao i o putanji rakete... Štaviše, u obavezi smo da razmenjujemo podatke o tome kako se raketa ponaša na putanji ovog leta. Mi to radimo, i Amerikanci to rade“, kaže ruski ekspert.

Iako je pitanje kontrole strateškog naoružanja od ogromnog značaja za globalnu bezbednost, Vašington pokušava da revidira sporazum START, te situaciju oko Ukrajine vidi kao šansu za dobijanje povoljnijih pozicija u pregovorima sa Rusijom.

Ruski eksperti objašnjavaju da naoružavanje Ukrajine američkim oružjem govori o tome da SAD, ne ulazeći u direktan sukob sa Rusijom, pokušavaju da oslabe Rusiju. To SAD rade kako bi stekle preferencije u budućim pregovorima, iako im je jasno da su pregovori neophodni, jer je alternativa - globalni oružani sukob.

„U poslednje vreme sve je otežano zbog događaja u Ukrajini, mada je trebalo da se razgovara o budućnosti ovog sporazuma u periodu posle 2026. godine, njegovim izmenama i dopunama. Međutim, za sada su ti razgovori prekinuti. Štaviše, mi smo izneli neke naše predloge Amerikancima, a oni su nama dali neke svoje koji nam baš i ne odgovaraju. Oni žele da spoje problem strateškog naoružanja sa problemom taktičkih projektila, što nama ne odgovara, jer SAD imaju 400 taktičkih bombi, a mi imamo mnogo više taktičkog naoružanja. Štaviše, SAD se graniče sa Meksikom i Kanadom, a to su im prijateljske države, dok se mi, nažalost, graničimo sa zemljama koje su nam, grubo rečeno, neprijateljske, a to su zemlje NATO-a“, kaže Litovkin.

Moskva želi da taj sporazum bude sklopljen na ravnopravnim uslovima i da se uzmu u obzir i interesi Rusije. Međutim, SAD žele da nadigraju Rusiju i dokažu da je ruska bezbednost manje važna od bezbednosti SAD, a Rusija nikada neće pristati na to, ističe Litovkin.

„Nije baš sasvim mirno ni na našem jugu. Nije spokojno ni na Kavkazu, ni u Centralnoj Aziji i upravo zato ne pristajemo na tako ekvivalentno ukidanje taktičkog nuklearnog naoružanja, a posebno na njegovo mešanje sa strateškim naoružanjem. To su različiti koncepti, različite kategorije, tako da mi ne delimo američki pristup. Amerikanci insistiraju da se sve ovo pomeša, stavi na jednu gomilu, jer im to odgovara, a mi želimo ravnopravne odnose i dogovore“, ističe ekspert.

SAD žele da u te pregovore uključe i Kinu, ali Peking to odbija, s obzirom da je njen potencijal manji od ruskog i američkog.

„Činjenica je da se Amerikanci plaše nuklearnog potencijala Kine, koji svake godine raste, a za rivala smatraju i Rusiju i Kinu. Oni ne mogu da se osećaju kao punopravni hegemon ako postoje nuklearni potencijali Rusije i Kine. Peking s pravom kaže da ima mnogo manje nuklearnih bojevih glava, mnogo manje nuklearnih, strateških projektila od SAD i Rusije i s pravom može da kaže da će se priključiti pregovorima ako SAD i Rusija svedu svoje arsenale na nivo Kine. U suprotnom, zašto bi se uključili u pregovore sa onima koji poseduju mnogo veći arsenal, pošto Kina i nema šta da smanjuje. To je pošteno od strane Pekinga“, ocenjuje ekspert.

Što se tiče drugih nuklearnih država, poput Velike Britanije, Francuske, Severne Koreje i ostalih, one imaju još manji arsenal i samim tim je besmisleno da učestvuju u pregovorima, smatra Litovkin.

Ekspert napominje da do isteka ovog ugovora, 2026. godine, ima još dovoljno vremena i još se mnogo toga može promeniti.

Na pitanje koji su rizici ako se ne produži sporazum o raketama START-3, Litovkin kaže da to može dovesti do trke u naoružanju, ali da to stvara rizik i od nuklearnog rata.

„Ovaj ugovor postoji ne samo da bismo smanjili atomsko naoružanje, već da bismo mogli da verujemo jedni drugima. Nije slučajno što sam pominjao međusobne inspekcije i provere, kada gledamo kakvim oružjem raspolažu SAD i kada oni gledaju rusko naoružanje. Smatram da je sve predvidljivo i transparentno... Upravo zbog tog poverenja postoji ovaj ugovor, a ako tog ugovora ne bude rizik od nuklearnog rata će se povećati, jer svako probno lansiranje rakete može se shvatiti kao napad. Tada će se uključiti mehanizam kontraudara, a to može dovesti do uništenja čovečanstva“, upozorio je Litovkin.