„Nisam verovala u promene putem trgovine, već u komunikaciju sa drugom po veličini nuklearnom državom u svetu“, rekla je ona povodom odluke o izgradnji gasovoda.
U intervjuu za RedaktionsNetwerk Deutschland Merkelova je dodala da je taj korak bio težak, jer je istovremeno postojala teza o tome da će Rusija prestati sa tranzitom gasa preko Ukrajine odmah posle puštanja u rad gasovoda „Severni tok 2“.
Podsetimo, tranzit preko Ukrajine je nastavljen.
Merkelova je naglasila da gasovod nije počeo sa radom u trenutku kada je počela specijalna operacija ruske vojske u Ukrajini i da imajući to u vidu gas nije bio oružje.
Takođe je navela da je za Nemačku bilo povoljno da kupuje gas iz ruskih gasovoda a ne tečni gas od država Bliskog istoka i SAD.
Ukazala je da su vlasti bile spremne za izgradnju terminala za tečni gas ali da se nijedan kompanija dok je ona bila kancelar nije odlučila na taj projekat zbog visokih cena tečnog gasa.
Podsetimo, nemački kancelar Olaf Šolc ranije je naložio Ministarstvu ekonomije zemlje da preduzme „neophodan administrativni korak“ kojim bi se odmah poništila sertifikacija „Severnog toka 2“.
Reč je o povlačenju dokumenta iz Ministarstva, na osnovu kojeg je Federalna agencija za mreže vršila sertifikaciju operatora gasovoda.
S tim u vezi, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova navela je da će odluka Berlina da obustavi sertifikaciju projekta naneti nepovratnu štetu rusko-nemačkim odnosima, kao i da će neizbežna posledica odustajanja od gasovoda biti nagli rast cena gasa na evropskom tržištu.