To bi takođe mogao biti evolutivni mehanizam koji su razvile različite vrste kičmenjaka za održavanje grupne budnosti, zaključio je evolucioni biolog sa Politehničkog instituta SUNI u Njujorku Endru Galup nakon što je pregledao desetine istraživačkih radova o mogućim društvenim aspektima ovog fenomena.
Sam proces zevanja je nenameran fizički refleks. Međutim, neke životinje su se očigledno prilagodile da to tumače kao znak da se nešto dešava njihovoj braći – da se menja stanje spavanje/buđenje, da joj temperatura mozga raste, ili da doživljava stres ili smanjenu aktivnost mozga – tj. umor.
Zevanje se pokreće u pokušaju da reguliše fizičko stanje organizma i vrati ga u balans. Ali za druge predstavnike iste vrste, barem za one koji žive i deluju u grupama, to je znak da je njihov drug umoran i da nije upozoren na moguću opasnost. Oni tako sami postaju budniji, čineći grupu spremnijom da reaguje na potencijalne opasnosti, ukazao je Galup u svom istraživanju, prenosi „Sajens alert“.
Kada je u pitanju zarazno zevanje, naučnici veruju da su tu uključeni neuroni ogledala, posebne moždane ćelije koje reaguju na uočene radnje drugih. Kada je reč o društvenom značenju, Galup tvrdi da zarazno zevanje – kada drugi članovi grupe počnu da zevaju nakon što vide da pripadnik njihove grupe, pa čak i različite vrste, čini isto – povećava motoričku sinhronizaciju i može se desiti ako posmatranje tela životinja takođe zahteva određeni stepen regulacije za postizanje balansa.
Zarazno zevanje bi takođe trebalo da poveća budnost celokupne grupe, kao što je to slučaj kada postoji zaraza, dodao je Galup.