„Stalno moramo da obrađujemo nove spiskove sa kijevskim zahtevima, skoro svakodnevno. Dolazi nam pregršt zahteva. Zajedno sa saveznicima razgovaramo i pokušavamo da utvrdimo ko od saveznika može da reaguje, ko je i šta spreman da pruži. Veoma je komplikovano i teško, jer se, zahtevi stalno menjaju“, rekla je ona izlažući na sastanku organizovanom u Centru nove američke bezbednosti.
Kako je priznala Smit, niz saveznika SAD su praktično dali sve što su imali. Prema njenim rečima, ove zemlje su zabrinute zbog iscrpljivanja svojih rezervi i sada pokušavaju da utvrde kakvu drugu pomoć mogu da pruže Ukrajini.
Ranije je zamenik ukrajinskog ministra odbrane Ana Maljar izjavila da je Kijev od zapadnih zemalja dobio samo 10 odsto neophodnog naoružanja. Predsednik SAD Džozef Bajden je naveo da je za Kijev određen nov paket vojne pomoći u vrednosti oko milijardu dolara.
Moskva je više puta naglašavala da Zapad pokušava da oduži sukob snabdevanjem oružjem ukrajinsku vojsku. Ministarstvo odbrane Rusije je upozorilo da će skladišta municije postati legitimni ciljevi ruske avijacije.
Specijalna vojna operacija u Ukrajini
Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koje već osam godina maltretira i nad kojima vrši genocid kijevski režim“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.
Ministarstvo odbrane Rusije redovno naglašava da ruska vojska ne nanosi nikakve udare po gradovima Ukrajine: vojna infrastruktura se onesposobljava visokopreciznim sredstvima.