Stiže i peti izaslanik za Zapadni Balkan: Šta donosi Makronov „igrač“ i gde su tu srpski interesi
Ideja da Makron imenuje svog izaslanika za Zapadni Balkan mogla bi da bude simetrično korisna. Ovim potezom Francuska bi mogla da povrati deo izgubljenih geopolitičkih pozicija, a Srbija pronađe saveznika koji bi bio kontrateža agresivnom uticaju zapadnih država.
SputnikZapadni Balkan bi mogao da dobije još jednog specijalnog izaslanika, ovaj put iz Francuske, čime bi, ukoliko se ideja realizuje, nad ovim delom sveta bdilo ukupno pet stranih supervizora.
Da li u Zapadnom Balkanu kao ogledalu uticaja velikih sila i Francuska prepoznaje svoju „šoljicu čaja“ te da li bi stavovi izaslanika ove zemlje mogli biti kontrateža onima koji ne pokazuju veliki stepen naklonosti prema Srbiji?
Novina u francuskoj spoljnoj politici
Dušan Gujaničić iz Instituta za političke studije veruje da je ideja o francuskom izaslaniku samo nastavak razmišljanja Emanuela Makrona koji je prilikom posete Srbiji konstatovao da je Francuska bila dugo odsutna sa ovog područja o čemu svedoči i činjenica da je između njegove i posete poslednjeg francuskog predsednika Srbiji prošlo 17 godina. Makron je, kaže Gujaničić, uvideo da Francuska kao sila srednjeg obima mora da pored tradicionalnih uporišta kao što su mediteranski basen ili zemlje Magreba, zapadna Afrika, bude prisutna i na drugim područjima, pa i na tzv. Zapadnom Balkanu ili Balkanu opšte.
„To bi bilo nešto novo u francuskoj spoljnoj politici. Do sada nije postojao takav okvir zanimanja za Zapadni Balkan ali budući da su evropske države ali i one vanevropske već prisutne na ovom području, Makron je, ako je ova pretpostavka tačna, zaključio da je značajno da Francuska ima svog izaslanika u zvaničnoj institucionalnoj formi koji bi, ako ništa drugo, poslao jaku poruku: Mi smo ovde, želimo da se pitamo i učestvujemo u rešavanju problema“, kaže naš sagovornik uz primedbu da je ovo Makronu drugi i poslednji predsednički mandat te da verovatno ovakvim potezom želi da ostavi korene dubljeg francuskog prisustva na ovom području.
Ili novi pristup ili pristanak na kopiju SAD
Na pitanje da li bi se aktivnost francuskog izaslanika svodila na simboličko prisustvo ili bi Francuska mogla da se nametne kao korektiv drugima, i samostalni faktor rešavanja problema na Zapadnom Balkanu, Gujaničić kaže da je svrha francuskog prisustva donošenje neke dodatne vrednosti, kvalitativno nove dimenzije ili pristupa. Ukoliko izostane takva platforma, Francuska će, primećuje, biti samo bleda kopija SAD, Velike Britanije ili Nemačke.
„Francuska bi u nekom normalnom geopolitičkom spletu okolnosti trebalo da bude glas razuma na Zapadu, zapadna država koja bi zbog svoje istorije, prošlosti, uticaja, kulturne moći mogla da predstavlja kontratežu, i svojevrstan most zapadnog dela sveta ka ostatku sveta - ukoliko prihvati ulogu kakvu je nekada imao recimo Šarl de Gol ili ljudi koji malo šire posmatraju stvari“.
U korist ili na štetu srpskih interesa?
O tome u kojoj meri bi Francuska bila naklonjena Srbiji i srpskim nacionalnim interesima naš sagovornik kaže da to nije pitanje samo za Francusku već i za nas koji moramo da u traganju za saveznikom predstavimo svoje ideje, razmišljanja i planove.
„Iako je Francuska zadnjih 20, 30 godina donosila odluke koje su bile na štetu naših nacionalnih interesa, ipak među zapadnim državama ona još slovi za državu sa kojom se može razgovarati u korektnom tonu i na korektnim osnovama. U kojoj meri to Francuska želi, može i hoće, zavisi od predsednika koji kreira spoljnu politiku„.
Rečiti izbor ličnosti
Dosta rečit biće i izbor ličnosti za poziciju izaslanika, kao i sfera iz koje dolazi, smatra Gujaničić.
„Mnogo će zavisiti od miljea iz koga dolazi, od same ličnosti, od stepena povezanosti sa predsednikom Republike, poverenja koje uživa, širine mandata i ovlašćenja koje mu bude bilo dato. Takođe, videćemo da li će to biti klasičan diplomata, političar u penziji ili figura koja ima vojnu i obaveštajnu prošlost kao što je to engleski slučaj“.
Interes bi mogao biti zajednički
Konačno, i mi i Francuska bi mogli da pronađemo svoj interes.
Naš bi bio, zaključuje naš sagovornik, mogućnost da razgovaramo sa jednom od retkih zapadnih zemalja koja može da sasluša naše stavove i koja neće odmah agresivnim i isključujućim tonom krenuti ka nama, a njihov interes bi bio da kao sila srednjeg obima na ovom trusnom i nestabilnom području povrati deo geopolitičkih pozicija.