Malo je ko davao šanse Fenerbahčeu u finalu turskog prvenstva protiv Anadolu Efesa, dvostrukog uzastopnog prvaka Evrope, ali šanse nisu bile nešto na šta se Đorđević ikada u karijeri osvrtao.
Da li je 1992. godine Partizan trebalo da bude evropski šampion? Da li je Đorđević trebalo da ubaci trojku za pobedu protiv Huventuda? Odgovori na to su – ne, ali kada je Sale u pitanju, Sale ne prihvata takve odgovore.
Fenerbahče je finale završio sa 3-1 u seriji, Đorđević je na fenomenalan način uspeo da zaustavi dinamični duo Efesa koji čine Šejn Larkin i Vasilije Micić – ostali su na zajedničnih 20 poena.
Pobeda sa 92:80 značila je kraj serije, ali nastavak još jedne – Đorđević ponovo ostaje bez posla, kao što se to dogodilo prošle godine.
Sale je Virtus iz Bolonje doveo do briljantne pobede od 4-0 u seriji nad bogatim Armanijem i okitio se trofejem šampiona Italije, pre nego što je napustio klupu te ekipe i krenuo u nove izazove.
„Ne znam šta je nepogrešivi put do uspeha, ali znam jedan koji sigurno vodi do propasti – to je želja da se udovolji svima“, poručio je Đorđević posle osvojenog novog trofeja.
Istorija mu se ponovila, ponovo će kao šampion morati u nove izazove, ali sada svima mora da bude jasno kolika je veličina Đorđević koga se i Srbija, na neki način, lako odrekla.