Ovako politikolog iz Linca Željko Malešević kometariše non-pejper koji je Austrija uputila državama članicama EU, dokument u kome se Beč zalaže za „postepenu integraciju“ zemalja zapadnog Balkana u EU.
Non-pejperom Austrija potvrđuje istorijsku ulogu na Balkanu
Prema Maleševićevim rečima, ukrajinska kriza pokazala je da se Srbija, Crna Gora, Makedonija, BiH i Albanija već godinama nalaze u zapećku interesovanja članica EU kada se govori o proširenju. U svetlu zalaganja za što brži prijem Ukrajine, Austrija, ali i Slovenija uz nju smatraju da nije fer da država koja nije ni postala kandidat za članstvo ima prednost na one koji na to čekaju dve decenije.
Non-pejperom, Austrija želi da potvrdi svoju istorijsku ulogu na Balkanu i pokušava da, sa jedne strane udovolji balkanskim državama, a sa druge, državama koje ne dozvoljavaju dalje proširenje Unije.
„Non-pejper predviđa za države kandidate, u određenim sektorima u kojima one ispunjavaju uslove, potpuni pristup fondovima i institucijama EU, ali ne i potpuno članstvo. Čini mi se da je to neki srednji put, ni da ih EU odbaci, ali ni da ih primi u potpunosti. Jer, kada bi se išlo sa pristupom da se ubrza proces pristupa i da se balkanskim državama dozvoli punopravno članstvo, mislim da bi se pojavili „veto igrači“ poput Francuske ili Holandije koje to ne bi dozvolile“, smatra Malešević.
Samo Slovenija podržala
Zato je naš sagovornik skeptičan u pogledu prihvatanja austrijskog non-pejpera. Za sada, samo ga je Slovenija podržala, dok se Estonija izrazila protiv njega. Još nismo čuli šta o njemu misle ključne članice Unije, poput Francuske, Nemačke ili Holandije, kaže Malešević.
„EU je imala loše iskustvo sa Rumunijom i Bugarskom jer je kod njih napravljena greška sa njihovim ubrzanim pristupom po konceptu da će sve ono što nije u skladu sa evropskim standardima biti popravljano kada one uđu u Uniju. Međutim, pokazalo se da to ne funkcioniše baš tako. Postoje određene zemlje koje ne žele da prime nikoga dok taj ne ispuni sve ono što su one morale da ispune kada su ulazile EU“, podseća Malešević.
Austrijski predlog – utešna nagrada
Maleševićevu skepsu u pogledu prihvatanja non-pejpera deli i Strahinja Obrenović sa Fakulteta političkih nauka. Obrenović smatra da je pitanje hoće li austrijski predlog biti usvojen, kako kaže, diskutabilno.
„To dosta zavisi od veoma složene strukture EU i vrlo sam oprezan da li će ovaj predlog naići na odobrenje svih država članica kako bi se pretočio u zvaničnu politiku“, kaže Obrenović.
Prema njegovim rečima, nakon 2013. politika proširenja EU zapala je u ćorsokak i sve naredne inicijative predstavljaju pokušaje da se ta politika oživi. U to spada i nedavna regionalna turneja nemačkog kancelara Olafa Šolca, ali i samit inicijative Proces saradnje u jugoistočnoj Evropi, koji je nedavno održan u Solunu.
Uključivanje država zapadnog Balkana u različite politike EU predstavlja pokušaj da se EU približi građanima Balkana, međutim, prema Obrenovićevom mišljenju, predlog da balkanske države učestvuju u radu određenih sektora bez punopravnog članstva može da se posmatra i kao utešna nagrada.
„Ali, to naprosto ne može da nadomesti punopravno članstvo s obzirom da su sve države regiona istakle da se neće zadovoljiti polovičnim rešenjima koje neće voditi punopravnom članstvu u EU“, kometariše on.
Kroz austrijski dokument provejava stav da će države morati da usklade svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU, a to se pre svega odnosi na Srbiju. Sa druge strane, Malešević vidi prednost non-pejpera upravo u tome što ovaj dokument nudi mogućnost da države budu skoro izjednačene sa punopravnim članicama Unije samo u onim sektorima u kojima su ispunile uslove za pristupanje.
Non-pejper o susedskoj politici i proširenju EU političko je čedo austrijskog kancelara Aleksandera Šalenberga i ministarke za evropska pitanja Karoline Edštadler i predviđa da države kandidati, pre punopravnog članstva budu integrisane u one oblasti u kojima ispunjavaju uslove, kao postupak postepenog uključivanja u Uniju i to u osam koraka.