Da bi se ublažio poremećaj na tržištu, hrvatska vlada i Privredna komora traže od investitora da izvođačima revidiraju ugovore i priznaju stvarne cene. Sve kako bi se sprečio talas otkazivanja mnogih važnih infrastrukturnih projekata.
Ovakvo divljanje cena materijala građevinari, kažu, ne pamte decenijama. Metali, plastika, drvo, vrtoglavo su poskupeli – od 50 do čak 200 odsto. Rizici su preveliki, garancija nema, pa je firmama isplativije da plaćaju penale zbog otkazanih poslova nego da gomilaju gubitke.
"Mi smo u pokušaju raskidanja nekoliko ugovora vrednih 20 do 40 miliona kuna (od oko 2,7 do oko 5,4 miliona evra). To su ozbiljna pitanja koja prete građevinskom sektoru i našem poslovanju jer preti beleženje velikih gubitaka, udar na likvidnost i sigurnost radnih mesta", naglašava za HRT Darko Jambreković, sekretar Uprave Radnika.
Hrvatska vlada je donela smernice kako bi naručioce velikih poslova podstakla na reviziju ugovora, posebno u slučaju javne nabavke s klauzulom fiksne cene. Hrvatska privredna komora izradila je i indekse cena građevinskog materijala.
"Imamo podatke za oko 150 materijala odnosno 150 indeksa i verujemo da će ti indeksi pomoći svim izvođačima i naručiteljima da zatraže razliku u ceni za projekte koji su prošli i za sve buduće projekte kao jednu metodologiju s kojom će oni dokazivati porast ili smanjivanje cena", govori Mirjana Čagalj, potpredsednica Hrvatske privredne komore za graditeljstvo, saobraćaj i veze.
Pojedini građevinari trenutno rade na tridesetak gradilišta širom Hrvatske. Bez konkretnih mera pomoći, izgradnja škola, bolnica, puteva, finansirana evropskim novcem, postaje upitna.
"Vidimo puno inicijativa bez krajnjeg rezultata. Mi smo odustali od nekih projekata s gradom Zagrebom i nismo potpisali ugovor od 126 milijuna kuna (oko 16,8 miliona evra). Mi ne možemo potpisati ugovor i dovesti svoju firmu u bankrot i naši podizvođači su na ivici", naglašava Vele Nižetić, direktor kompanije STRABAG Hrvatska.
Koliko će građevinara pokleknuti pred povećanim troškovima, teško je reći, ali biće posledica u sektoru koji u BDP-u Hrvatske učestvuje s oko pet odsto i zapošljava oko 130.000 ljudi, prenosi HRT.