Naučnici u Australiji su prilikom istraživanja 1981. godine, naišli na ostatke ugljenisanih jaja na mestima koje su ljudi pre 50.000 godina koristili za kuvanje. Međutim, oni tada nisu ni slutili koliku zabunu će da izazove ovo otkriće.
Neka od jaja su identifikovana kao jaja emua — ptice sa zakržljalim krilima, koja se svrstava u red ptica trkačica, ali pažnju im je privuklo nekoliko velikih primeraka za koje nisu mogli da utvrde kojoj ptici pripada.
Godinama su naučnici raspravljali o identitetu te velike ptice. Ali s obzirom na veličinu i starost jaja, vremenom su se pojavila dva kandidata. Prvi je bio Progura, grupa velikih izumrlih ptica nalik ćurkama. Dok je drugi kandidat bio Genyornis, koji se ponekad nazivaju i „demonske patke propasti“ zbog svoje ogromne veličine i povezanosti sa vodenim pticama.
Otkriće identiteta
Najnovija studija je uz pomoć sofisticirane tehnologije sekvenciranja proteina napokon okončala ovu debatu. Rezultati sugerišu da je vrsta misteriozne ptice konačno identifikovana, i da se sa sigurnošću može reći da je u pitanju Genyornis newtoni.
Kako naučnici tvrde, to je bilo zastrašujuće stvorenje koje je hodalo australijskim kontinentom pre 50.000 godina. Bila je visoka preko dva metra i imala je telo prekriveno perjem, teško i do 240 kilograma.
Autorka studije Beatris Demarči, sa Univerziteta u Torinu, sugeriše kako je ovako velika ptica, morala da snese i velika jaja. Prema njenim rečima, ona su težila i do 1,5 kilogram što odgovara veličini dinje. Ovo ih je činilo idealnim izvorom proteina za starosedeoce Australije.
Ovo otkriće navelo je naučnike da zaključe kako su ljudi skupljajući njihova džinovska jaja najverovatnije i uticali na izumiranje ove vrste.
Sekvenciranje proteina
Kada naučnici pokušavaju da identifikuju određenu vrstu, analizama drevne DNK-a se obično daje prednost u odnosu na sekvencioniranje proteina. Razlog za ovo leži u činjenici da proteini ne mutiraju tako brzo ili nasumično kao DNK.
Međutim, prednost ove tehnike je što su proteini manje podložni propadanju od DNK-a ostataka. Dakle, naučnici su pretpostavili da bi u ugljenisanim jajima trebalo da bude dovoljno proteina za analizu i posle dosta vremena.
S obzirom na starost i okolnosti kojima su jaja bila izložena, većina DNK u uzorcima je bila uništena. Proteini su, kao što su naučnici i pretpostavili i dalje bili u relativno dobrom stanju.
Nakon što su sekvencionirali ove molekule i utvrdili koji bi geni mogli da ih proizvedu, istraživači su koristili poseban algoritam da uporede svoje nalaze sa genomima više od 350 živih vrsta ptica. Rezultati su pokazali da jaja nije snela grupa ptica nalik na kokoške zvanih megapodi, te da stoga nisu pripadale rodu Progura, već Genyornis newtoni, kako tvrde autori, prenela je „Nacionalna geografija“.