Da je reč o oceni, iz matematike bi sa ovoliko bodova dobili čistog keca.
Ove zapanjujuće loše rezultate iz srpskog jezika i matematike, koji se, inače, polažu na svim završnim ispitima kao obavezni, profesori i psiholozi pripisuju nedostatku motivacije da učenici pokažu stvarno znanje, ali i pragmatičnošću mlade generacije koja neće da radi ništa za šta proceni da joj ne treba. Jer pilotiranje državne mature ničim nije bilo uslovljeno, đacima je ostavljeno na volju da u njemu učestvuju, a prema iskustvima profesora koji su dežurali, veliki broj njih napustio je ispit nakon pola sata.
Što se tiče boljeg poznavanja engleskog jezika nego srpskog, naši sagovornici smatraju da je reč i o zanemarivanju maternjeg jezika u školama, velikom uticaju anglosaksonske kulture, ali i ekonomskim razlozima, jer deca uče strane jezike da bi lakše otišla u zemlje zapadne Evrope na fakultet ili da rade.
„Opšti globalni milje je pod jakim uticajem anglosaksonske kulture, a engleski jezik počinje da zauzima mesto latinskog jezika u doba humanizma i renesanse, kao jezik opšte komunikacije. Ko zna taj jezik, lakše će naći posao van zemlje ili otići na studije“, kaže profesor Filološkog fakulteta dr Slavko Petaković.
On ukazuje i da status našeg jezika u nastavi nije dobar i podseća da se lingvisti zalažu za davanje natpredmetnog statusa srpskom jeziku. Prof. Petaković naglašava da se neznanje maternjeg jezika odražava i na sve druge predmete, pa i na matematiku.
„Ako učenik ne razume pročitani tekst, on ne može da radi ni matematiku, ni hemiju, niti bilo koji drugi predmet“, upozorava Petaković.
Istovremeno, profesor matematike i direktor prestižne novosadske gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ Radivoje Stojković smatra da prosek od 18 osvojenih poena – nije realno stanje.
„Znaju oni mnogo više, ali naša omladina neće da se potrudi, pragmatična je i ponaša se po principu – ako ne moram, neću. Da bi se rešili zadaci iz matematike, trebalo je razmišljati, čitati zadatak, postaviti ga i uraditi, što nije moglo na brzinu, a oni ne žele da ulažu trud ako ne moraju“, ocenjuje prof. Stojković.
On navodi primer jednog svog učenika koji je predao prazne papire iz sva tri testa i rekao – ko može da mi uzme devet sati mog života (ispiti su, inače, trajali po 120 minuta) i izašao ne uradivši nijedan zadatak, iako je izvanredan đak.
„Siguran sam da ovakav rezultat ne bi bio da su polagali ‘pravu" državnu maturu ili prijemni ispit“, ističe Stojković.
„Maturanti jednostavno nisu želeli da pomognu sistemu da pripremi državni ispit tako što će, bez uslova, učestvovati u pilotiranju. To je pitanje odnosa prema društvenim obavezama, sistemu i to je pitanje građanske svesti. Mene više brine što toga nema i na tome se mora raditi“, kaže on.
Za Ivana Ivića, profesora Filozofskog fakulteta u penziji, rezultati pilotiranja državne mature su – veoma loši i zabrinjavajući, ali nisu neočekivani.
„S obzirom na to kako se radi u školama i koliko ima odlikaša bez stvarnog znanja, nije ni čudo što je prosek iz matematike 18 bodova, iz srpskog 47“, kaže prof. Ivić za Novosti.
„To što su pokazali znatno bolje znanje iz engleskog jezika nije rezultat školskog znanja. Pokazuje se da je učenje van škole efikasnije i da za to deca imaju jaku motivaciju“, kaže ona.
Prof. Ivić poručuje da nam je potrebna ozbiljna državna matura kakao bi se videlo stvarno znanje i kako bismo znali šta treba preduzeti.