Lazarevac je noćas oko jedan sat iza ponoći pogodio zemljotres magnitude 3,0 jedinica Rihterove skale. Samo četiri dana ranije treslo se na Mokroj Gori, a u proteklih šest meseci zabeleženi su manji zemljotresi u Mladenovcu, Aranđelovcu, oko Kopaonika, Čačku, Kruševcu...
Logično pitanje je – da li nas čekaju novi i potencijalno jači zemljotresi. Kako kažu seizmolozi, sinoćni potres govori u prilog tome da se seizmička aktivnost razvija. Ali to što je bliži Beogradu nego što su bili oni pre mesec, dva dana u dolini Zapadne Morave, ne znači i veću opasnost za Beograd, kaže seizomološkinja Slavica Radovanović, koja 47 godina proučava seizmološku aktivnost na ovim prostorima.
Kako ona kaže, nema naznaka da ćemo imati devastirajuće zemljotrese, ali se period u kojem možemo očekivati veći i jači potres, sada smanjio sa 10 na osam godina.
„Cela ova seizmička aktivnost pre govori u prilog pripreme nekog velikog zemljotresa na Balkanu, ali u njegovim južnijim delovima, negde na potezu Skadar - Peć, pa do Kopaonika. Na samom Kopaoniku se ne mogu očekivati potresi jer je tu seizmička aktivnost potrošena bar za duži vremenski period. Više govorimo o skretanju ka Jadranu i jadranskom primorju“, pojašnjava Radovanovićeva.
Ipak, ono što bi osetio Beograd, a najviše Niš, jeste zemljotres koji se uskoro očekuje kod našeg suseda - u Rumuniji.
„Rumunija je nepredvidiva. Vreme je da se tamo dogodi jak zemljotres i on može biti svakog dana. To je nešto što bismo mi i te kako osetili i prvi put bismo imali iskustva kako to izgleda u Beogradu "koji je porastao do neba". Biće oscilalcija i neće biti prijatno, ali to će to biti test za visoke zgrade koje su se u poslednje vreme izgradile“, napominje Radovanovićeva u razgovoru za Telegraf.
To neće biti zemljotres koji će rušiti naše objekte, ali će svakako biti potres koji ćemo jako osetiti, ističe naša sagovornica. Ona govori i o još jednoj zanimljivosti o kojoj malo ko zna, a koja bi takođe u ovom slučaju pokazala svoju delotvornost. Ona podseća da su zemljotres u Rumuniji 1977. godine najviše osetili stanovnici Novog Beograda, a sada bi se on, napominje, osetio u Beogradu, ali verovatno još više u Nišu.
Novi potresi mogući u Centralnoj Srbiji
Prema rečima meteorologa Ivana Ristića koji je dao svoju prognozu za Blic, na osnovu dešavanja koja smo imali prethodnih dana sledi da se tlo i dalje ne smiruje i da postoje uslovi da se pojave i novi zemljotresi na drugim lokacijama po Srbiji.
„Ovde prvenstveno mislim na Centralnu Srbiju, dok je očekivano da dođe i do ponovnih podrhtavanja tla u Čačku i Kruševcu. Zemljotresi ovakve snage se uglavnom osećaju na teritoriji gde se dešavaju, tako da veći deo Srbije te potrese nije ni osetio“, priča Ristić.
Podsećanja radi, Ristić navodi kako smo u poslednjih 100 godina na području Srbije imali čak deset zemljotresa magnitude veće od pet stepeni Rihterove skale, kao i da su potresi uglavnom bili zabeleženi u proleće i jesen, dok ni jedan nije bio, navodi on, tokom zimskog perioda. Zanimljivo je i to da je, ističe dalje Ristić, epicentar ovih zemljotresa uglavnom bio u okolini Kopaonika ili u Centralnoj Srbiji.
„Marta 24. 1922. godine dogodio se najjači zemljotres od 6 rihtera u blizini Beograda, tačnije u Lazarevcu. To je najjači zabeležen do sada zemljotres u Srbiji. Tada je popucala sva zemlja“, podseća Ristić i zaključuje kako bi početkom leta tlo Srbije trebalo da se smiri, tako da će, navodi on, tokom letnjih meseci biti mirnije, dok će ponovno povećanje seizmičke aktivnosti biti na, kako kaže, jesen, prenosi B92.
„Sve živo pojurilo iz kuće“
Inače, najjači zemljotres u Srbiji desio se pre tačno 100 godina i to upravo u Lazarevcu. Sve se desilo 25. marta 1922.
„Juče popodne između jednog i jednog i po sata, dok su mnogi Beograđani sedeli još za kafom posle ručka, svaki od njih čuo je odjednom neku silnu, neobičnu tutnjavu koja je donekle ličila na tutanj nekog ogromnog automobila, a donekle na zvuk neke silne sirene. Tutnjava je postajala sve jača i jača, a malo zatim naišao je uz nju i neki jak potres koji je uz tresak i lomljavu počeo svaku kuću iz temelja da ljulja. Tek tada ljudi su počeli shvatati da je to nastao zemljotres, i kako su tutanj i potres postajali sve jači, među njima je nastao strah kao da je nastao smak sveta“, pisala je tada Politika o nezapamćenom potresu u Srbiji.
Kako dalje stoji u tekstu „sve živo pojurilo je napolje iz kuće“.
„Niko se ni na koga nije osvrtao, svako je gledao samo sebe da spase. Tako su matere, ponegde, u prvome strahu od nečeg novog, nepoznatog, strašnog, ostavljale čak i decu u kući pa bežale na ulicu i tek naknadno videle su šta su učinile i jurile da i decu traže: u lokalima gde je više ljudi bilo na okupu, nastala je prava panika, iz koje je mnogi izašao prignječen i izgažen; sa nekih zgrada koje se zidaju radnici su skakali sa skela i sa najviših spratova, ne pomišljajući da baš time mogu polomiti noge i vratove, a iz sviju kuća čula s piska dece i zapomaganje žena. I prava je sreća, što se potres javio odmah posle ručka, kad su bioskopi i škole bili još prazni, inače bi nesreća od panike bila mnogo veća“, opisuje Politika.