Tokom susreta s mladim preduzetnicima na forumu u Sankt Peterburgu Putin je istakao da Petar Prvi tokom Severnog rata ništa nije otimao od Švedske, već je vraćao ono što pripada Rusiji.
„Petar Prvi je Severni rat vodio 21 godinu. Reklo bi se da je ratovao sa Švedskom i da je nešto tamo otimao. Ništa on nije otimao! On je vraćao“, istakao je Putin i dodao da se to odnosi na oblast oko jezera Lagoda, gde se danas nalazi Sankt Peterburg.
Predsednik Rusije je podsetio da, kada je car Petar Prvi položio temelje za novu prestonicu, nijedna evropska zemlja tu teritoriju nije priznavala kao rusku.
„Svi su je priznavali kao Švedsku, a tamo su odvajkada, vekovima, zajedno s ugrofinskim narodima živeli Sloveni. Ta je teritorija pritom bila pod kontrolom ruske države. Isto je tako bilo i u zapadnom pravcu, što se tiče Narve, njegovog prvog pohoda“, rekao je Putin.
On je istakao da se od vremena Petra Velikog u svetskoj politici malo toga promenilo, a Rusija je prinuđena da se bori i da se štiti.
„Sudeći po svemu, naša je sudbina takođe da vraćamo i jačamo suverenitet zemlje i iskonske teritoirje, a ako pođemo od toga da te elementarne vrednosti čine osnovu našeg bića, definitivno ćemo uspeti da rešimo zadatke koji su pred nama“, rekao je Putin, poredeći današnje vreme s epohom Petra Velikog.
Petar Veliki. Rođenje imperije
Ruski predsednik je danas, pored ostalog, posetio izložbu pod nazivom „Petar Veliki. Rođenje imperije“, koja će biti otvorena do 30. juna u prostoru VDNH u Sankt Peterburgu.
Predsednik Rusije Vladimir Putin posetio je multimedijalnu izložbu "Petar Prvi. Rođenje imperije"
© Sputnik / Mihail Metcelь
/ Reč je o projektu koji je osmišljen kao sveobuhvatni spektakl-biografija Petra Prvog. U 18 dvorana razmešteno je deset tematskih zona koje objedinjuje jedna tema – putevi razvoja Rusije koje je utvrdio sam Petar Veliki. Među njima su razvoj državnosti, novi duh u diplomatiji, stvaranje civilnog društva, briga o stanovništvu i njegovim potrebama, reforme u oblasti nauke i obrazovanja, inovacione tehnologije i nove profesije, kultura i svakodnevica.
Svaka od tematskih celina obrađena je kroz prizmu ličnosti vladara i njegovih pratilaca.
U čast jubileja na Marsovom polju u Sankt Peterburgu otvorena je i izložba „Trideset slika iz života Petra Velikog“, u čijoj su organizaciji učestvovali državni spomen-muzej Peterhof, Ruski muzej i Sanktpeterburška akademija umetnosti „Ilja Rjepin“, uz podršku Gasproma.
Reč je o istorijskoj rekonstrukciji izložbe iz 1872. godine, koja je bila posvećena 200-godišnjici rođenja Petra Prvog.
U zbirkama Ruskog muzeja sačuvano je 14 slika, a 16 je izgubljeno. Istorijski siže tih slika čine značajne stranice iz života ruskog cara: njegove vojne pobede, ali i značajne promene u svim oblastima života Rusa na putu građenja ruske imperije. Kao i pre 150 godina, slike su postavljene u paviljonima koji su stilizovani tako da nalikuju na seoske izbe.
U Moskvi je u sredu održan međunarodni forum pod nazivom „Istorija za budućnost. Petrov lik“, koji je takođe posvećen 350. godišnjici rođenja ruskog cara. Na forumu su se okupili političari, naučnici, predstavnici religioznih zajednica, civilnih organizacija, medija.
Petrova putovanja u Evropu
U Istorijskom muzeju u Moskvi postavljena je izložba „Petar Veliki. Putovanja u Evropu“, koja posetiocima otkriva malo poznate slučajeve i anegdote iz života Petra Velikog tokom njegovih putovanja.
Obeležavanje 350. godišnjice rođenja Petra Velikog
© Sputnik / Sergeй Pяtakov
/ Ruski car je prešao više od 113.500 kilometara tokom svoje vladavine, u vreme kada je prosečna brzina kretanja tokom putovanja bila 45 do 50 kilometara dnevno. U inostranstvo je prvi put otputovao 1697. godine, u pratnji 250 ljudi.
Ta delegacija je uspostavljala diplomatske kontakte, unajmljivala trgovačke agente koji su zatim informisali Rusiju o važnim poslovima u Evropi. A sam car je sticao nova znanja i veštine, boraveći u Holandiji, Engleskoj, Austriji.