Ako nekog, shodno strateškoj ideji da Balkan treba odvojiti od „malignog uticaja“ Rusije i Kine, želite da pridobijete, objašjava Stojanović, ne možete ga gurati - radije ćete ga prigrliti, mada ti zagrljaji mogu biti „čelično teški“.
„U ovoj atmosferi, ako Evropljani hoće da prave neku makar koliko autonomnu politiku ne mogu prostor Balkana odbacivati jer su ga veoma dugo bagatelisali što im se na neki način i sveti“, napominje novinar, koji je dugo bio dopisnik Politike iz Nemačke.
Izričitiji zahtevi Nemačke
Povodom ocene predsednika Srbije Aleksandra Vučića da od nemačkog kancelara tokom posete Beogradu očekuje “ teške poruke“, Stojanović kaže da ne misli da će biti većih iznenađenja te da će Šolc ponoviti ono što Nemci već dugo govore Srbiji, samo možda „nešto izričitije“.
„U stavovima Nemačke ne menja se ništa, od Angele Merkel pa do sada. Nemačka je među prvima priznala Kosovo i to je njeno čedo kao i američko. S tim što postoji surevnjivost u nekim važnim stvarima između Vašingtona i Berlina kad je u pitanju Kosovo. I taj “kosovski boj” među transatlantskim prijateljima tinja i poveremeno se veoma otvoreno pojavljuje“, ocenjuje Stojanović.
Pored poznate pozicije o potrebi da Beograd postigne sveobuhvatni sporazum sa Prištinom, on veruje da će tokom posete Šolca biti ponovljen i stav EU da se od Srbije koja je na evropskom putu očekuje da uskladi spoljnu politiku sa EU, iako ona to nije obavezna.
Špic tema na stolu – sankcije Rusiji
„To će biti špic i jedina tema – pitanje sankcija prema Rusiji“, smatra Stojanović. On pretpostavlja da će Šolc insistirati i na tome da se oživi tzv. berlinski proces koji mu je ostavila u nasleđe Angela Merkel.
Stojanović veruje i da će Šolc insistirati na tome što je ekonomski i politički interes Nemačke, podsećajući da je Analena Berbok, kada je nedavno boravila u Beogradu, insistirala na tome da je Balkan strateški interes Nemačke, pa je tek onda rekla - i Evrope.
Komentarišući spekulacije da će Šolc Srbiji ponuditi tvz. tri plus jedan formulu – obavezujući sporazum sa Prištinom, uvođenje sankcija Rusiji i smirivanje Republike Srpske, a sve u zamenu za ubrzanje evropskog puta Srbije, urednik portala „Fakti“ Đuro Bilbija kaže da je taj put „čekanje Godoa“ i podseća da je EU obećavala Beogradu članstvo do 2009, pa 2014, pa 2019.
„Neke od tih stvari obećavali su nam ljudi koji i danas govore da je to naš najbolji mogući put“, navodi Bilbija.
On kao primer šta taj put podrazumeva navodi nerealizovanu posetu šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova, kom su tri članice NATO u regionu, Crna Gora, Bugarska i Severna Makedonija, uskratile prelet do Beograda.
„Ovim što su uradili sa onemogućavanjem posete Lavrova pokazali su kako to isto može da bude prošireno na ekonomiju i spoljni bezbednonsi zid. Srbija ništa posebno dobro ne može da očekuje sa te strane. A čak i da bude izvesno da će EU opstati, nas neće tamo pustiti. Ako nas ikad puste, to se neće desiti pre 2030.godine“, smatra on.
Kako kaže, Srbija će morati da bira da li želi ili ne da bude „mali vazal, satelitić na obodu EU“, a to podrazumeva i da će biti trajno ekonomska periferija i prostor za liferovanje jeftine radne snage.